Apoteka "Vrbas"

SVETSKI DAN DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI
14. JUN

Svetski dan davalaca krvi je dan u godini posvećen dobrovoljnom davanju krvi. Obeleževa se 14.juna – na dankad je rođen austrijski biolog Karl Landšajner (1868-1943), kojije zaslužan za otkriće krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930.dobio Nobelovu nagradu.

Neke od informacija koje pacijeti treba da znaju o dobrovoljnom davanju krvi


Ko može dati krv?
Sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare od 18 do 65 godina, ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda. Krv ne mogu dati lica za koja lekar utvrdi da boluju od akutnih ili izvesnog broja hroničnih oboljenja, kao i lica čija krv može da ugrozi zdravlje primaoca.

Kako se ponašati posle davanja krvi?

Uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Jedini medicinski propis je da se nakon davanja krvi popije dovoljno tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti su uobičajene. Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata, a 6 sati ne treba raditi pored nezaštićenih opasnih aparata i mašina.

Da li je davanje krvi bolno?

Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod igle najmanje bolan. U odnosu na ukupan značaj i čin davanja, bol je zanemarljiva i trenutna.

Da li je višestruko davanje krvi opasno?

Nije! Višestruko davanje krvi ne dovodi do povećanja ili gubitka težine, ne povećava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti povećava radnu sposobnost.

Koliko ima krvnih grupa?

Postoji nekoliko stotina naslednih svojstava - krvno grupnih antigena, svrstanih udvadesetak krvno grupnih sistema kao što su: AB0, Rh i drugi. Krvne grupe su biološka nasledna svojstva i nalaze se na membrani krvnih i većine drugih ćelija u organizmu. Za transfuziju, kao vid transplantacije tkiva, najvažniju su AB0 i Rh jer bez podataka o njima se ne sme upotrebiti ni jedna jedinica krvi.Zastupljenost krvnih grupa u našoj populaciji:
A - 41%
Rh + 85%
O - 39%
B - 15%
Rh - 15%
AB - 5%