Apoteka "Vrbas"

Maligni melanom je najmaligniji oblik raka kože. Iako čini svega oko 4% svih oblika
malignih promena kože, uzrokuje 80% svih smrti u toj grupi bolesti zbog svoje
agresivnosti i sposobnosti brzog širenja (metastaziranja) limfogenim i hematogenim
putem.

Melanom se može javiti kod osoba bilo koje starosne dobi, no najveća učestalost je
između 45. i 55. godine, podjednako kod muškaraca i žena. Iako tačan uzrok jošuvijek
nije poznat, kao glavni faktori rizika za pojavu melanoma smatraju se pojačano izlaganje
suncu (posebno povremeno, tzv. „rekreativno“ izlaganje suncu), svetao ten i kosa,
opekotine od sunca u dečjem uzrastu, zatim velik broj mladeža (posebno veliki
kongenitalni ili displastični, netipični mladeži) kao i pozitivna porodicna ili licna
anamneza.

Izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje melanoma su najznačajniji činioci
njegove uspešne prevencije.

Definisanje glavnih faktora rizika (genetskih i onih koji potiču iz spoljašnje sredine) za
nastajanje melanoma je esencijalno za optimizovanje strategija primarne prevencije –
izbegavanje faktora rizika, i sekundarne prevencije – rano prepoznavanje simptoma i
znakova melanoma.

Genetski determinisani faktori rizika za sada ne mogu biti promenjeni niti iskorenjeni.
Međutim, ukoliko izbegavamo faktore rizika koji potiču iz spoljašnje sredine
pridržavajući se uputstava koji se odnose na zaštitu od štetnog delovanja UV radijacije
koja potiče od sunca ili veštačkih izvora, značajno smanjujemo rizik za razvoj melanoma.

Melanom je najagresivniji od svih tumora kože jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge
organe. Međutim, ne treba paničiti, jer njegovo rano otkrivanje i pravovremena hirurška
intervencija omogućavaju izlečenje i povećanje stope preživljavanja.
Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90 do 95
odsto pacijenata. Ako se sa dijagnozom i lečenjem zakasni, verovatnoća da će obolela
osoba preživeti veoma je mala.
Ukoliko želimo da stopu smrtnosti melanoma držimo na najnižem mogućem nivou,
periodični samopregledi kože i pravovremeno obraćanje lekaru kada postoji sumnja na
pojavu melanoma moraju postati standardna praksa.
Najznačajniji elementi uspešne prevencije melanoma su izbegavanje faktora rizika i rano
prepoznavanje bolesti.

Kod oko 50% bolesnika maligni melanom razvija se na klinički nepromenjenoj koži, dok
se kod oko 30% bolesnika maligni melanom razvija iz postojećih mladeža.
Maligni melanom obično je tamnosmeđe do plavocrne boje. Deo tumora može biti bez
pigmenta. Potrebno je naglasiti da ne postoji tipični maligni melanom. Veličina, oblik,
dubina prodora tumorskog tkiva, boja kao i sekundarne promene kao što su vlaženje,
stvaranje krusta, erozije i ulceracije, uzrokuju naglašenu morfološku raznolikost.
U odnosu na kliničke osobine, kao i histološku sliku razlikuje se nekoliko kliničkih
tipova malignog melanoma.

Ne postoji jedinstven stav o optimalnim postupcima u lečenju malignog melanoma, ali je
prihvaćeno da se maligni melanom mora hirurški ukloniti. Nakon operativnog
odstranjenja melanoma, daljnje lečenje zavisi od stepena proširenosti bolesti.
Prevencija malignog melanoma vrlo je važna budući da su rana dijagnoza i rani početak
lečenja presudni za bolesnika. Sve pigmentne promene treba pažljivo pratiti. Na osnovu
ABCDE-pravila treba profilaktički hirurški odstraniti pigmentne promene koje pokazuju
asimetriju, imaju nepravilne rubove, nejednaku pigmentaciju, povećavaju se i uzdignuti
su iznad okolne kože. Treba istaci da se oko 75% bolesnika s malignim melanomom prvo
javlja dermatologu.


ABCDE-pravila su
A = asimetričnost ili nesimetričnost kada oblik jedne polovine mladeža nije jednak
drugoj.
B = granica (eng. border) -rubovi su često nazubljeni, nepravilni, nejasni, a pigment se
može širiti u okolno područje.
C = boja (eng. color) - boja je nejednaka. Promena u tamnosmeđu, crnu ili primese
belkaste ili sivkaste nijanse na delovima mladeža znaci su za posetu lekaru.
D = dijametar - promena u veličini, obično povećanje. Melanomi su u promeru obično
širi od olovke (5mm).
E = elevacija ili uzdignuće.
Dermatoskopija je neinvazivna objektivna dijagnostička tehnika koja koristi optičko
povećanje za vizualizaciju morfoloških detalja koji nisu vidljivi golim okom, a koji su
ključni u razlikovanju melanocitnih i ne-melanocitnih promjena kože.
Kada da se javimo dermatologu radi dermatoskopskog pregleda?.
Idealno je na sistematskim pregledima jednom godisnje pregledati sve mladeže.
Iskusnom dermatologu za skeniranje celokupne površine kože treba ne više od 2 minuta.
Na dermoskopski pregled javićemo se i
ako raste postojeći mladež ili se pojavljuje novi koji brzo raste?(melanomi stalno rastu)
2. ima li mladež nepravilnu ili izreckanu ivicu? (mladeži su pravilnih ivica)
ako se menja boja mladeža od smeđe u crnu, tamnoplavu ili crvenu? (melanomi
menjaju boju)
4. ako se razvija neravnomernost pigmentacije? (melanomi mogu imati nekoliko boja
unutar jednog mladeža)
5.ako mladež prelazi veličinu od 0,6 cm? (većina dobroćudnih mladeža manja je od
navedenoga)
6. ako je mladež upaljen ili crvene ivice? (normalni mladež nije upaljen)
ako se mladež počeo uzdizati? (kod melanoma postoji vertikalni rast)
8. ako postoji krvarenje, vlaženje ili stvaranje kruste?
9. ako postoji blagi svrab mladeža?
10.ako se pojavio čvorić oko mladeža?

Sumnjive promene ponovo se dermoskopski analiziraju za najmanje 3 meseca.
Ukoliko pojedinacnu promenu iskusan dermatolog analizira duze od 10 sekundi to je
jedan od kriterijuma da se ona hirurški ukloni.
Sumnjive promene prolaze bodovanje kroz dva međunarodna sistema bodovanja koji
uključuju sve kriterijume promena mladeža do definitivne dijagnoze malignog melanoma
(raka kože).

Istraživanja na području raka dovela su do stvarnog napretka – boljeg preživljavanja i
boljeg kvaliteta života.
Redovnom kontrolom mladeza postizemo rano otkrivanje malignih promena u fazi dok
hirurskom intervencijom mozemo u potpunosti otkloniti opasnost od moguceg smrtnog
ishoda.