Apoteka "Vrbas"

Medjunarodni dan zaštite od buke
20. april


Zvuk je po prirodi sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja. Javlja se kao pratilac mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama ljudske aktivnosti.
Zvuk ne mora biti glasan da bi nas uznemiravao (pod koji škripi, oštećenja na tonskim zapisima, “nemilosrdno” kapljanje vode i sl.). Nepoželjnost i neprijatnost su često u funkciji vremena kada se zvuk pojavljuje (noć ili dan). Zvuk može da nanese štetu ili čak izazove i razaranje određenih struktura (zvučni udar). Po definiciji, svaki zvuk, bez obzira na njegov intenzitet, koji nas ometa u nekim našim aktivnostima, ili nam smeta na bilo koji način, predstavlja buku.
Buka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove - komunalna buka, definiše se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u čovekovom okruženju.
Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju uključuju:
Izvore buke na otvorenom prostoru;
Izvore buke u zatvorenom prostoru.
Komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledeće grupe:
Saobraćaj (drumski, železnički i avionski);
Građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova;
Industrija;
Mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.);
šine i vozila za komunalno održavanje;
Sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi;
Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:
Kućni aparati (usisivač, fen za kosu, veš mašina i sl.);
Ventilacioni sistemi i klima uređaji, pumpne stanice, trafostanice;
Uređaji za muzičku reprodukciju;
Žurke.
Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru. Buka u životnoj sredini je svetski problem. Način borbe protiv buke u velikoj meri zavisi od kulture, ekonomije, politike. Ne postoji sigurna procena, na svetskom nivou, o uticaju buke na životnu sredinu kao ni o ceni tog uticaja.
Neke okvirne procene je dala European Unions´s Green Paper on Future Noise Policy (1996) i one kažu da:
% populacije (oko 80 mil.) je izloženo neprihvatljivom nivou buke koji uzrokuje nedostatak sna, uznemirenost i druge nepovoljne zdravstvene efekte;
Dodatnih 170 mil. živi u zonama gde nivoi buke izazivaju stalno ometanje tokom dana;
Procena je da komunalna buka košta Zajednicu od 0,2% do 2% bruto nacionalnog dohotka.
Građani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju.
Zašto merimo jačinu zvuka / buke?
Merenja daju tačno određenu veličinu koja opisuje i rangira zvuk – to je neophodno kod unapređenja zaštite od buke, akustike stambenih zgrada, muzičkih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvučnika i sl.
Merenja nam omogućavaju preciznu, naučnu analizu ometajućih zvukova; intezitet ometanja zavisi od osobe do osobe (zavisno od psiholoških i fizioloških razlika između osoba).
Jasno nam definišu kada zvuk može da izazove oštećenja – omogućava nam preduzimanje određenih zaštitnih mera.
Konačno, merenja i analize zvuka su snažan dijagnostički alat u procesu sniženja buke – na aerodromima, autoputevima, u industrijskim pogonima i sl.

To je alat koji nam može pomoći da unapredimo kvalitet života.