Glavni meni:
Aktuelno > Kalendar zdravlja > Jun
DAN BORBE PROTIV AKUTNOG MOŽDANOG UDARA
9. jun
Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Svetskog dana borbe protiv moždanog udara.
Na osnovu podataka nacionalnog registra u Srbiji više obolevaju žene od CVB (25,59%) u odnosu na muškarce (18,04%). Iako se smrtnost od CVB u Srbiji smanjila za 19%, u poslednjih 10 godina i dalje smo na trećem mestu. U Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svaki sat jedna osoba umre od moždanog udara, mlađih od 40, pa čak i 20 godina.U Srbiji svake godine oko 2.500 ljudi doživi moždani udar.
Moždani udar se može sprečiti ukoliko se ozbiljno shvate upozoravajući znaci kao što su jača glavobolja, prolazne smetnje vida, prolazna utrnulost ili slabost polovine tela i na vreme se potraži lekarska pomoć. Do moždanog udara, ili šloga, dolazi najčešće zbog začepljenja krvnog suda ili ređe pucanja krvnog suda u mozgu.Trećina obolelih umre, a trećina ostaju teški invalidi. Cilj tromboemboličke terapije koji se primenjuje je da setaj tromb, ugrušak, razloži jer se daje aktivator plazmogena, koji svojim efektom razlaže taj ugrušak i ponovo uspostavljaprohodnost krvnog suda. Moždani udar se apsolutno može sprečiti ukoliko se otklone ili blagovremeno leče uzroci kao što su pušenje, gojaznost, šećerna bolesti i, posebno, povišen krvni pritisak.
Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost.Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalno stanje.
Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.
Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenjakrvnog suda u možgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost jedne ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje jedne strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije, ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.
Pod-Meni: