Apoteka "Vrbas"

MEĐUNARODNI DAN ZAŠTITE OD BUKE
20. april

Dana 20. aprila obeležava se međunarodni dan zaštite od buke. Buka je zvuk koji se subjektivno doživljava kao preglasan, neugodan ili neočekivan.Pod bukom se podrazumeva svaki neprijatan i nepoželjan zvuk, koji se svojom jačinom izdvaja od ostalih.
Buka predstavlja prateću pojavu savremenog načina života, naročito u uslovima gradske i industrijske sredine, ali sve više i u uslovima seoske sredine.
Buka na čoveka deluje direktno i indirektno oštećujući njegovo zdravlje, izazivajući umor i smanjenje radne sposobnosti, ometa sporazumevanje, remeti koncentraciju, odmor i san. Može se smatrati kao poseban oblik stresa i zagađenosti čovekove radne i životne sredine.
Postoje individualne razlike u reakciji na buku. Osim nivoa i frekvencije buke i dužine izloženosti, dejstvo zavisiod ličnih karakteristika i stava prema nivou buke. Nivo buke se izražava u decibelima (dB) i kreće seu rasponu od nule- minimalne jačinekoju čulo sluha može da registruje, do 140 dB kada prestaje slušna osetljivost i javlja se bol. Nivo buke normalnog razgovora je 40-50 dB. Buka iznad 90 dB posle dužeg izlaganja može da dovede do oštećenja sluha. Frekvencija zvuka izražava se u hercima (Hz) i označava broj vibracija u sekundi. Za čoveka je posebno važna slušna osetljivost u području govornih frekvencija (500 do 4000 Hz)Gubitak osetljivosti u tom području se posebno neprijatno doživljava, osim uticaja na radnu sposobnost pogađa šire socijalno i psihološko funkcionisanje čoveka.
Pored direktnogdejstva- oštećenje sluha, buka ima i ekstra auditivne efekte. Deluje na srce i krvotok, sistem za varenje, endokrini sistem, višu nervnu delatnost i vegetativne reakcije. Posebno se nepovoljno odražava na koncentraciju pažnje i opažanje, utiče na opšte raspoloženje, izaziva brže zamaranje, pojačava agresiju i razdražljivost.
Pored buke na radnom mestu na čoveka nepovoljno deluje i gradska ili komunalna buka.
Bukom je ometeno više od 50% evropskog stanovništva, a oko 16% živi u „crnim akustičkim rupama“.Građani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju.
Merenje jačine zvuka/buke je veoma važno. Daje nam tačno određenu veličinu koja opisuje i rangira zvuk. A to je neophodno kod unapređenja zaštite od buke, akustike stambenih zgrada, muzičkih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvučnika i sl. Merenjima se omogućava precizna, naučna analiza ometajućih zvukova. Intenziet ometanja zavisi od osobe do osobe, zavisno od psiholoških i fizioloških razlika između osoba.
Merenja nam jasno definišu kada zvuk može da izazove oštećenja i omogućavaju nam preduzimanje određenih zaštitnih mera.