Apoteka "Vrbas"

SVETSKI DAN BORBE PROTIV ALZHEIMER-OVE BOLESTI
21. septembar

Svetski dan Alchajmerove bolesti prvi put je obeležen 21. septembra 1994. godine, kada su se udruženja za borbu protiv ove bolesti i druge organizacije širom sveta ujedinile u naporima da se podigne svest o bolesti i njenom uticaju na porodice, zajednice i nacije. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine.
U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 18 miliona osoba, a procenjuje se da kod nas oko 100.000 osoba ima ovu bolest ili neku vrstu demencije, koje predstavljaju mentalno propadanje u najmanje dve oblasti, kao što su pamćenje, govor, prostorna orijentacija.
Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Bolest predstavlja fizičko pogoršanje stanja mozga čiji je uzrok nemoguće utvrditi. Alchajmerova bolest postepeno smanjuje sposobnost mozga da pravilno funkcioniše, izazivajući nepovratni gubitak pamćenja, sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru, kao i promene u ponašanju i na kraju, dovode do gubitka sposobnosti za staranje o sebi.
To se događa zato što nervne ćelije u nekim oblastima mozga koje su vitalne za mentalne sposobnosti počinju da odumiru brže nego što je to normalno. Ova bolest takođe izaziva smanjenje nivoa hemijskih transmitera u mozgu čime utiče na način kojim mozak obrađuje sećanja, donosi sudove i racionalizuje stvari.
U tipičnim slučajevima Alchajmerova bolest počinje sa smetnjama pamćenja, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Posle najmanje šest meseci uočavaju se problemi za razliku od obične zaboravnosti koja se ne pogoršava.
ranih upozoravajućih znakova, koje bi svi trebalo da znamo:
-zaboravnost koja remeti svakodnevni život
-smanjena moć planiranja i rešavanja problema
-teškoće u obavljanju poznatih zadataka u svakodnevnim situacijama
- dezorijentisanost u vremenu i prostoru
- problem sa apstraktnim mišljenjem
- problemi u pronalaženju odgovarajučih reči
- gubljenje stvari
-smanjeno ili slabo rasuđivanje
-povlačenje iz društvenih aktivnosti
-promene raspoloženja i ličnosti.
Tačni uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati i verovatno da je većina slučajeva uslovljena sa više udruženih činilaca. Pojave koje čine Alchajmerovu bolest verovatnijom nazivaju se faktori rizika- starije životno doba, naročito preko 65 godina; teže ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije; nasledni faktor je dokazan za manji broj obolelih.
Broj obolelih od Alchajmerove bolesti povećava se sa starenjem, s toga se savetuje svim osobama koje odu u penziju, da se zdravo hrane, da budu fizički aktivne i da ne prestanu da rade na sebi.