Apoteka "Vrbas"

Nacionalni dan bez duvanskog dima
31. januar

Nacionalni dan bez duvanskog dima obeležava se 31. januara sa ciljem podrške sredine bez duvana, kako na radnim i javnim mestima, tako i u kućnom okruženju
Pušenje je vodeći faktor rizika u Srbiji koji doprinosi smrtnosti i odgovoran je za 13,7% izgubljenih godina života.
U dimu cigarete nije pronađena nijedna korisna komponenta, ali je za sada potvrđeno prisustvo više od 4štetnih od kojih su 43 kancerogene.
Duvan je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i predstavlja jedini ilegalni proizvod koji ubija trećinu do polovine onih koji ga konzumiraju. Duvanski dim koji se udiše, tzv. „pasivno pušenje“, zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi može da uzrokuje rak, najčešće rak pluća (rizik je viši za 20 do 30%). Takođe, dim izaziva teške, i često smrtonosne, akutne i hronične bolesti srca i moždani udar (u oba slučaja za 25% više nego kod neizloženih osoba), kao i pojavu i pogoršanje astme, pogoršanje opstruktivne bolesti pluća i emfizema.
Posledice hroničnoj izloženosti duvanskom dimu su, između ostalog i veći rizik od nastanka karcinoma bronhija i pluća, bolesti srca i krvnih sudova, kao i bolesti oka. Pasivno pušenje je najštetnije za zdravlje dece, trudnica i starijih osoba. Ukoliko su deca izložena duvanskom dimu značajno češće dolazi do upale srednjeg uha, infekcije disajnih puteva, alergijskih bolesti, meningitisa. U našoj zemlji najveća izloženost dece duvanskom dimu jeste u njihovim domovima. Posebno zabrinjavajuće je da čak trećina svih trudnica u našoj zemlji puši u nekom periodu trudnoće ili u celoj trudnoći, uprkos posledicama koje duvanski dim može imati na plod. Dolazi do dva osnovna poremećaja: prenos hranljivih materija od majke na fetus i smanjena koncentracija kiseonika u fetalnoj cirkulaciji. Iz tih razloga se dešavaju prevremeni porođaji, nađene su i promene u srčanoj radnji i deca majki pušača su lakša za oko 200g po rođenju.
Iako je nikotin samo jedan od preko 4.hemikalija pronađenih u dimu cigarete, on na ljudski mozak deluje kao droga. Apsorbuje se kroz kožu i sluzokožu, a do mozga stiže u roku od 10 sekundi nakon uvlačenja.
Pušačima su ugroženi svi vitalni organi. Pušenje utiče na sužavanje kapilara u koži, pa samim tim se smanjuje i priliv kiseonika, koža je isušena, češće naborana i zadebljana, izmenjeni su i nokti; smanjuje plodnost kod žena i izaziva impotenciju kod muškaraca. Žene koje puše u trudnoći direktno ugrožavaju zdravlje nerođenog deteta.
Delovanjem nikotina na nadbubrežnu žlezdu oslobađa se adrenalin i noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, stiskanja malih krvnih sudova i povišenja krvnog pritiska. Sastojci duvanskog dima koji su inhalirani u pluća prelaze u krvotok i uzrokuju oštećenja na endotelnim ćelijama krvnih sudova. Smatraju se aktivatorima pucanja ateroma i učesnicima u trombogenezi.
Nikotin aktivira moždane ćelije koje regulišu osećaj zadovoljstva. Istraživanja su pokazala da nikotin povećava nivo dopamina u mozgu, hormona koji učestvuje u posredovanju želje za konzumiranjem droga.
Posebna pažnja se mora usmeriti na aktivnosti u cilju unapređenja informisanosti opšte javnosti o posledicama pasivnog pušenja po zdravlje, pre svega najmlađe populacije, jer 77% mladih živi u domovima gde su izloženi duvanskom dimu, odnosno 66% ima jednog ili oba roditelja koji puše.