Apoteka "Vrbas"

SVETSKI DAN BORBE PROTIV HIPERTENZIJE
14. maj

Povišen krvni pritisak (hipertenzija) je jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i veliki faktor rizika za pojavu najvećeg broja bolesti srca, krvnih sudova i šloga.
Svetski dan borbe protiv hipertenzije ima za cilj da nizom manifestacija probudi svest građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, kako bi se hipertenzija pravovremeno dijagnostifikovala i lečila.
Normalna vrednost arterijskog krvnog pritiska je 120/80 mmHg.
Arterijska hipertenzija je po definiciji Svetske zdravstvene organizacije stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina.Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, a najčešće su povišena oba pritiska.
Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema. Na krvni pritisak mogu uticati mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega. Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, neregulisani hronični stres.
Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipertenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi.Hipertenzija je vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim pritiskom su zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca...
Dijagnoza hipertenzije se postavlja relativno lako. Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju viši krvni pritisak kod lekara nego kod kuće.
Način života i navike utiču na visinu krvnog pritiska, tako da je moguće sprečiti povišeni pritisak kao što je moguće provocirati nastanak. Važno je što pre otkriti oboljenje, i time sprečiti ili usporiti nastanak komplikacija. Povišeni krvni pritisak treba pravilnim lečenjem dovesti do normalnih vrednosti, i to održavati. Od nemedikamentoznih mera najvažnije je da se koriguje telesna težina adekvatnom dijetom i da se smanji unos soli ispod 3 g na dan. U lečenju hipertnzije koristi se i više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma, beta blokatori, ACE inhibitori, diuretici. Uspešno lečenje podrazumeva punu saradnju osobe, koja će u korist lečenja primenjivati određeni režim života i isključiti poznate rizike.
Tako se zatvara začarani krug uzroka i posledica, a poruka je jednostavna: Neka zdrav način života bude izbor, zdrav životni stil da bismo bili zdravi i vitalni, a nikako ne obaveza zbog mogućnosti ili uslova za uspešno lečenje povišenog krvnog pritiska, ili neke druge bolesti.