Apoteka "Vrbas"

SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA
10. septembar

Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra svake godine na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti. Širenje informacija, poboljšanje obrazovanja, edukacija, važni su zadaci u takvim naporima.
Prema podacima SZO, samoubistva su jedan od vodećih uzroka smrtiširom sveta i treći po redu uzrok smrti mladih do25 godina.Svake godine , oko 1 milion ljudi izvrši samoubistvo- 1 smrt na svakih 40 sekundi. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2020. godine gubici premašiti 1,5 milion, i da će samoubistva činiti 2,4% globalnog opterećenja bolestima.
U Srbiji stopa samoubistva je izuzetno visoka (19,5) i svrstava nas na 13. mesto u svetu.Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistva u 2011. godini bila 30 na 100.000 stanovnika u poslednjih 10 godina. Važno je istaći da su one ipak niže u odnosu na poslednju deceniju XX veka kada su bile preko 40/ 100.000.
Samoubistvo najčešće izvršavaju osobe starije od 50 godina jer se uglavnom tada svodi „životni bilans“. Prema podacima najčešći razlozi su usamljenost, a samoubistva se najviše događaju u proleće ili početkom leta, jer se, tada „budi priroda“ pa onaj ko je depresivan tada oseća i veći pritisak.
Istraživanja su pokazala da oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo jedno vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova: promene ličnosti- tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni; promene ponašanja- ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled; promene u spavanju- preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more; promene u navikama ishrane- nemaju apetita i slabe, ili previše jedu.
Ljudi koji mogu da doprinesu prevenciji samoubistva su: radnici zdravstvene i socijalne zaštite, istraživači, nastavnici, policija, novinari, verski i kulturni lideri, volonteri, rođaci i prijatelji pogođeni suicidalnim ponašanjem.
Važnu grupu zaštitnih faktora čine i zdravi životni stilovi- održavanje pravilnog načina ishrane, redovna fizička aktivnost, dobar odnos spavanja, odmora i aktivnosti, nepušenje, neupotreba alkohola i drugih ilegalnih supstanci koje stvaraju zavisnost.Upravo jačanje navedenih zaštitnih faktora predstavlja ključni strateški pristup u prevenciji suicida koji predlaže SZO.
Cilj obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva prilika je da se ljudi širom sveta ujedine i preduzmu mere, kao što su adekvatno lečenje osoba s mentalnim oboljenjima, briga o osobama koje su pokušale samoubistvo, kao i umereniji medijski izveštaji o tom pitanju.