Apoteka "Vrbas"

Svetski dan bubrega
10. mart

Svetski dan bubrega obeležava se nainicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog Udruženja Fondacija za bubreg u više od 100 zemalja sveta. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.
Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničkeslike i prognoze. Ova oboljenjasu najčešće izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega(bubrežna insuficijencija). U proseku 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti. Kod starijih osoba su mnogo češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca.
U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, kojise mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Kod približno 10-15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici ili biološki nesrodni donator (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostifikovanom moždanom smrću(kadaverični davaoci). Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.
Bolesti bubrega je moguće na vreme dijagnostifikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Cilj je da se otkrije bubrežna bolest pre ovih simptoma i primene preventivne mere.
Simptomi su: poremećaji mokrenja (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja); promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu); bol (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike); otok (testasti, generalizovani); povišen krvni pritisak (bubrežnog porekla).
Osam pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
budite fizički aktivni
redovno kontrolišite nivo šećera u krvi
3. kontrolišite krvni pritisak
4. hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu
uzimajte dovoljne količine tečnosti
6. prestanite da pušite
7. ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima
8. redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!