Apoteka "Vrbas"

Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Međunarodni dan fizičke aktivnosti ili dan "Kretanja za zdravlje" obeležava se od 2003.godine, širom planete svakog 10. maja, sa ciljem da se ukaže da je nedostatak fizičke aktivnosti jedan od glavnih rizika koji doprinosi velikom obolevanju i umiranju od masovnih nezaraznih bolesti, poput kardiovaskularnih, malignih, šećerne bolesti i povreda. Procenjeno je da je u svetu fizička neaktivnost uzrok 19 miliona godina izgubljenog života usled bolesti. Kako se navodi u izveštaju Svetske zdrastvene organizacije iz 2002. godine redovna fizička aktivnost neophodan je uslov zdravog psihofizičkog razvoja mladih i ogroman doprinos njihovom zdravijem i kvalitetnijem životu.
Svake godine najmanje 1,9 miliona ljudi širom sveta umire od posledica fizičke neaktivnosti. Najmanje 30 minuta redovne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, 5 puta sedmično, smanjuje rizik od nekoliko hroničnih nezaraznih bolesti. Veća aktivnost ima i više koristi. Fizička neaktivnost je nezavisni faktor rizika za nastanak nezaraznih bolesti na koji može da se utiče. Širom svieta, do 2015. godine, predviđa se povećanje smrtnih slučajeva od hroničnih nezaraznih bolesti za 17%, ukoliko se ne preduzmu aktivnosti i ne utiče na uzroke. Svetska zdravstvena organizacija je na čelu međunarodnih razvoja u promociji fizičke aktivnosti pružajući podršku zemljama članicama u jačanju politike i omogućavajući dijalog između kreatora politike, zdravstvenih eksperata, privatnog sektora, nevladinih organizacija i medija.
Poznata je činjenica da fizička aktivnost povoljno utiče na zdravlje tako što sprečava, odlaže nastanak ili doprinosi lečenju brojnih oboljenja: gojaznosti, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara, osteoporoze i osteoartritisa, nekih oblika malignih bolesti, depresije, anksioznosti, stresa, kao i rizičnog ponašanja, posebno među decom i mladima (npr. upotreba duvana, alkohola, psihoaktivnih supstanci, nezdrava ishrana i nasilje).
Zabrinjava podatak da čak 60% svetske populacije ne uspeva da ispuni ni minimalne uslove za adekvatnu fizičku aktivnost. Sadašnje preporuke za prevenciju masovnih nezaraznih bolesti su najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta tokom pet ili više dana u nedelji i/ili 20 minuta intenzivne fizičke aktivnosti tokom najmanje tri dana u nedelji. Deca i mladi imaju veće potrebe za kretanjem tako da svaki dan treba da budu najmanje 60 minuta fizički aktivni.
Prema podacima zdravstvenog stanja stanovništva Srbije i Vojvodine više od 50 procenata dece u sloboodno vreme je fizički neaktivno, a jedna trećina studenata više od osam sati je u sedećem položaju. Svega jedna trećina odraslog stanovništva ispunjava minimum kriterijuma za fizičku aktivnost u slobodno vreme,
U Srbiji u odnosu na 1995. godinu, dečaci viši za 3,35 procenta, a devojčice za 2,86 porocenata. Prema njegovim rečima alarmantno je povećanje telesne mase kod ovog uzrasta za poslednjih 15. godina i to kod dečaka za 15,09 procenata, a kod devojčica za 10, 28 procenataOcenio je i da je isti problem i kod indeksa body mase, odnosa visine i težine, koja se kod dečaka povećala za 6,56 procenata, a kod devojčica 5,O2 procenta, što ukazuje da se po tome približavamo zapadnim trendovima, gde poslednji pokazatelji govore da je 70 procenata američkog stanovništva iznad granica gojaznosti. Stoga je potrebno podsticati svaku vrstu fizičke aktivsti, menjati nezdrave navike sedenja pored komjutera i konzumiranja brze hrane, savetuju lekari I farmaceuti!

Mehanizmi povoljnog dejstva fizičkog treninga na kardiovaskularni sistem
Fizički trening sedefiniše kao sistematska fizička aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti. Fizički trening dovodi do različitih povoljnih efekata na ljudski organizam
Hemodinamskih -škihčkihških promena.
Vrste fizićke aktivnosti
Da bi se postigli korisni efekti fizičkog treninga potrebno je da se kombinuju sledeće vrste opterećenja: izotonična, aerobna i intervalna.
Izotonične (dinamske) vežbe opterećenja - u odnosu na izometrijske (statičke) vežbe, bezbednije su za srčane bolesnike. Ovim vežbama se povećava kako mišićna snaga, tako i izdržljivost. Izometrijskim vežbama povećava se više arterijski krvni pritisak, a manje srčana frekvencija, stoje nepovoljno za srčane bolesnike.
Aerobno opterećenje - Za vreme aerobnih opterećenja postoji adekvatni transport kiseonika prema mišićima i ne dolazi do pojave kiseoničkog duga.
Intervalni trening - se bolje toleriše od strane srčanih bolesnika i onih koji nisu utrenirani. Intervalni trening omogućuje direktno trening kardiovaskularnog sistema. Kada se kod bolesnika posle akutnog infarkta miokarda postigne željeni funkcionalni kapacitet, može se primeniti i kontinuirani tip opterećenja.
Program fizičkog treninga
Program fizičkog treninga mora biti individualan. Pre uključenja u program treninga treba razmotriti čitav niz faktora, kao što su životno doba, pol, integritet skeletno-mišićnog sistema, motivisanost, a kod kardiovaskularnih bolesnika još treba proceniti ventrikularnu funkciju i težinu koronarne bolesti srca. Pre početka treninga treba uraditi test opterećenja srca, rade ga sve osobe starije od 35 godina, osobe sa dokazanom koronarnom bolešću srca, sa faktorima fizika za aterosklerozu, porodičnom anamnezom prerane koronarne bolesti, naprasne smrti ili sa drugim zdravstvenim problemima
Tri su komponente fizičkog treninga: intenzitet, trajanje i učestalost. Među njima postoji uzajamna povezanost. Željeni efekat fizičkog treninga može se postići ako se jedna komponenta smanji, a druga ili druge dve povećaju. Na primer kod bolesnika sa anginom pektoris, da bi se sprečile ishemijske epizode, intenzitet treninga je manji, ali zato duže traje i češće se obavlja.
Intenzitet fizičkog treninga
Intenzitet fizičkog treninga se određuje na osnovu srčane frekvencije postignute na kraju testa fizičkog opterećenja. Preporučuje se da u fizičkom treningu srčana frekvencija bude 65-85% srčane frekvencije sa kraja testa opterećenja. Uvek se započinje sa manjim intenzitetom fizičke aktivnosti, koja se postepeno povećava. Fizički trening mora da bude praćen osečajem prijatnosti, kako u toku, tako i posle treninga. Trening ne srne da izazove osečaj večeg umora, malaksalosti, palpitacija ili anginoznih bolova. Kod bolesnika sa anginom pektoris trening se izvodi pri srčanoj frekvenciji koja je za 10 manja od one koja dovodi do anginoznih bolovaZa kompletno izvođenje fizičkog treninga treba kombinovati vežbe i nogu i ruku.

Trajanje fizičkog treninga
Trajanje fizičkog treninga je 30-60 minuta. Uvek je na početku zagrevanje. U periodu zagrevanja, koji traje 10 minuta, izvode se lakše gimnastičke vežbe i vežbe istezanja većih mišića nogu i ruku. Tokom zagrevanja, srčana frekvencija postepeno se ubrzava, smanjuje se mogućnost srčanih aritmija i mišićno-koštanih povreda. Pešačenje, kaskanje i vožnja bicikla su najčešće primenjivane aktivnosti u fizičkom treningu. Plivanje je takođe korisno, ali se kontrola teže obavlja, kao i mogućnost hitne intervencije. Pešačenje, koje se najčešće koristi, treba upražnjavati u prirodi. Za osobe preko 60 godina starosti preporučuje se brzina hodanja 3-4 km/h, a za mlađe 4-6 km/h.
Fizičku aktivnost treba upražnjavati u prepodnevnim ili večernjim časovima, pre večere ili pre spavanja. Aktivnost ne treba obavljati u nepovoljnim atmosferskim uslovima (temperatura niža od 0°C ili viša od 30°C, vlažnost vazduha veća od 70%), posle većih obroka, uzbuđenja, uzimanja alkohola ili u toku prolaznih infekcija. Osobe koje fizički treniraju moraju da nauče da sebi određuju puls i da budu upoznate sa simptomima koji zahtevaju prekid fizičke aktivnosti (anginozni bol, slabost, palpitacija i dr.).
Trening se završava periodom hlađenja koji traje 10 minuta. Slično periodu zagrevanja, i hlađenje se izvodi vežbama istezanja ruku i nogu i lakšim gimnastičkim vežbama. Hlađenje je posebno važno kod koronarnih bolesnika, kod kojih se ventrikularne aritmije javljaju pri naglom prestanku fizičke aktivnosti.
Učestalost fizičkog treninga
Učestalost fizičkog treninga treba da bude najmanje četiri puta nedeljno. Funkcionalno poboljšanje se postiže postepeno u toku više nedelja. Testovi opterećenja treba da se obnavljaju na 6-8 nedelja. Na ponavljanim testovima opterećenja bolesnici postižu veće vrednosti srčane frekvencije i fizičkog kapaciteta. Ako se trening prekine, efekti se gube posle dve do tri nedelje. Ponovni početak treninga mora da bude na nižem nivou opterećenja od onog kada je trening prekinut.
Preporuke za fizičku aktivnost
Sadašnje preporuke predlažu ukupnu fizičku aktivnost u toku dana 60 minuta. Intermitentna fizička aktivnost u toku dana je možda čak i korisnija za očuvanje zdravlja. Dovoljna je fizička aktivnost umerenog intenziteta. Treba istaći i to da proizvod intenziteta, trajanja i učestalosti fizičke aktivnosti predstavlja ukupnu fizičku aktivnost i da se jedna komponenta može menjati na račun druge dve.
Kontraindikacije za fizički trening
Da bi se postigli povoljni efekti fizičkog treninga i da bi se široko primenjivao u primarnoj, sekundarnoj, i tercijarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti, mora da se ispuni osnovni uslov - bezbednost. Iz tog razloga, pored već opisanih uslova za izvođenje treninga, iz fizičkog treninga moraju se isključiti sledeće kategorije bolesnika (tabela 1).
Mnogi bolesnici sa težim kardiovaskularnim bolestima - nestabilna angina pektoris, srčana insuficijencija, teža arterijska hipertenzija i dr. mogu posle uspešnog medikamentnog ili hirurškog lečenja da se uključe u program fizičkog treninga. Ove kategorije bolesnika zahtevaju stalan medicinski nadzor u toku fizičke aktivnosti.
Tabela 1. Kontraindikacije za fizički trening

Kontraindikacije od strane kardiovaskularnog sistema
nestabilna angina pektoris
kongestivna srčana insuficijencijaži poremećaji srčanog ritma: kompleksna ventrikularna aritmija u miru ilićenju, paroksizmalna ubrzanja srčanog radaži oblici provođenja: A-V blokovi II i III, trifascikularni blokovizapaljenski procesi u srcu - miokarditis, perikarditis, endokarditisži oblici sistemske ili plućne hipertenzije
tromboembolijske manifestacije
Kontraindikacije od strane drugih sistema
bolesti CNS, praćene motornom slabošću ekstremiteta
respiratorna insuficijencija
bubrežna insuficijencija sa metaboličkim poremećajimaži oblici anemijaoboljenja koja ometaju fizičku aktivnost
Rizik fizičkog treninga
Fizički trening je udružen sa različitim stepenom kratkoročnog rizika i dugotrajnog povoljnog dejstva u zavisnosti od intenziteta upražnjavane aktivnosti. Najčešći neželjeni efekti su , koje su obično blaže prirode. Javljaju se do 25% kod odraslih. Rizik je veći kod gojaznih, kod većih fizičkih napora i u sportskim nadmetanjima. Fizičku aktivnost treba postepeno povećavati, čime se znatno smanjuje mogućnost komplikacija.
Šetnja, najpopularnija umerena fizička aktivnost, nosi mali rizik ortopedskih komplikacija. Povrede se mogu izbeći ako se smanji intenzitet, učestalost i trajanje aktivnosti. Ozbiljne komplikacije su infarkt miokarda i naprasna srčana smrt. Zdravo srce, i kada se izloži intenzivnom naporu, zaštićeno je od malignih aritmija, izuzev u slučaju elektrolitskih poremećaja ili štetnih dejstava nekih lekova. Kod dece ili mlađih osoba, naprasna srčana smrt, povezana sa fizičkom aktivnošću, gotovo uvek je rezultat urođenih srčanih bolesti. Hipertrofička kardiomiopatija i kongenitalne anomalije koronarnih arterija najčešći su poremećaj. Ređi su uzroci Marfanom sindrom, teža valvularna , sindrom produženog QT intervala, bolesti provodnog sistema srca, miokarditisi i drugo.
Kod osoba starijih od 35 godina koronarna ateroskleroza glavni je uzrok naprasne srčane smrti u toku fizičkog treninga. Fizički trening, primenjen u rehabilitaciji bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima, bezbedan je pod razumljivim uslovom da je pravilno indikovan, dobro doziran i kod teških bolesnika kontrolisan.
Zaključak
Brojne studije pokazuju da je učestalost kardiovaskularnih bolesti, posebno koronarne bolesti srca u obrnutom odnosu sa fizičkim radnim kapacitetom. Fizička aktivnost smanjuje poznate faktore rizika i ima povoljne efekte u sprečavanju razvoja ateroskleroze. Fizički aktivne osobe imaju dva puta manji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, čak i u prisustvu glavnih faktora rizika. Dozirana, kontrolisana i kontinuirana fizička aktivnost smanjuje mortalitet bolesnika posle infarkta miokarda. Rizik nastanka komplikacija u toku fizičke aktivnosti je zanemarljiv, naročito ako se kao vid fizičke aktivnost upražnjava hodanje.