Apoteka "Vrbas"

Oktobar-mesec pravilne ishrane

Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost, preduslov su za zdrav život. Međutim, sve je više fizičke neaktivnosti i nepravilne ishrane. Lekari savetuju izbegavavanje namirnica koje su koncentrovane, namirnice koje u sebi sadrže masti i slatkiše. Hranu koju bi trebalo svakodnevno unositi u organizam nalazi se u piramidi pravile ishrane. Oni kažu da treba jesti namirnicebiljnog porekla, integralne žitarice, sveže voće i povrće.

Rezultati najnovijih istrazivanja istraživanja radjenih u Srbiji pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak. Isključivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, 5-6 puta manje u odnosuna preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih. Alkohol se konzumira tri putaviše nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da alkohol nije štetan. Unos masti, pogotovu životinjskih, je preveliki.

Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka po poslednjim istrazivanjima iznosila je2 794 kcal i ima kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2 %, masti 32,4 % a ugljeni hidrati 55,2 %. Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina - 10,6 % energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan. Žitarice su obezbeđivale oko 46 % energetskog unosa. Unos povrća iznosio je svega 4,8 % ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega 2,3 % ukupne energije, meso i proizvodi od mesa 11,3 % (riba svega 0,45 %), a mleko i mlečni proizvodi 6,9 % prose-čnog dnevnog energetskog unosa. U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5 %, a masti životinjskog porekla 5,7 %. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unosnekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina.Preko 44 % stanovništva Srbije u navedenom periodu trošilo je za ishranu više od 70 % svojih mesečnih prihoda.

Dodatni faktori rizika su:
-Više od 60 % ispitanika je nedovoljno fizički aktivno
-svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30 % adolescenata su pušači. Pušenje uništava i vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća
-više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponašanje nije važno za nastanak hroničnihbolesti i da nisu odgovorni za obolevanje
-većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično ponašanje za zdravlje.

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60 % i još uvek imaju rastuće trendove. U ovim bolestima koronarna bolest učestvuje sa 19%, a pretpostavlja se i više. U poslednjoj deceniji je porasla stopa umiranja od koronarne bolesti u Srbiji kod oba pola za oko 30%. Dakle, nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su poslednjih godina značajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas.

Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja ''Oktobar – Mesec pravilne ishrane''. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje.Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama,odvijaju i u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija. Svake godine održi se veliki broj preda-vanja na temu pravilne ishrane, značajan broj tribina, izložbi, maskenbala i slično. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoistočnu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivno-sti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh.

Cilj kampanje je informisanje najšire populacije za sticanje znanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani; formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca, a posebno dece i omladine.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu (FAO) procenjuje da postoji 1,02 milijardi pothranjenih osoba širom sveta. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970 godine koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena proizvoda, malih primanja i povećanja nezaposlenosti kao rezultat globalne ekonomske krize. Veliki broj siromašnih ljudi ne može sebi da priušti osnovne životne namirnice. U Republici Srbiji veći problem od podhranjenosti predstavlja gojaznost u svim uzrasnim dobima, koja je takođe posledica nepravilne ishrane. Zato je osnovni slogan ovogodišnje kampanje za ovaj konkurs »Pravilna ishrana i zdravlje«.

Najnovija istraživanja u Srbiji pokazuju da su zastupljene pogrešne navike u ishrani u svim kategorijama stanovništva, od dece do starijih osoba, što predstavlja značajan faktor rizika od oboljevanja i umiranja od masovnih nezaraznih bolesti, od kojih u našoj sredini prednjače bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2006.godine, (Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije),u Srbiji je prosečna vrednost indeksa telesne mase odraslih stanovnika preko 20 godina iznosila 26,7kg/m2. Sa prekomernom telesnom masom je registrovano54,5%, od toga 18,3% gojaznih i 36,2% predgojaznih. Pothranjenih je bilo 2,3%. Kod dece i omladine od 7-19 godina zabeleženo je 11,6% umereno gojaznih i 6,4% gojaznih, što predstavlja porast u odnosu na 2000.godinu, kada je umereno gojaznih bilo 8,2%, a gojaznih 4,4%.

Dve trećine odraslih stanovnika je slobodno vreme provodilo neaktivno, a skoro trećina zaposlenih se bavi sedenternim tipom posla. U odnosu na 2000.godinu porastao je procenat dece i omladine koji su slobodno vreme koristili bez fizičke aktivnosti.Korišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka je zastupljeno kod 33,8% stanovnika, a najviše u Vojvodini 43,8% i zapadnoj Srbiji 44,5%.U 2006 godini više od polovine stanovnika (57,2%)je koristilo u ishrani beli hleb, a svega 14,8% stanovnika crni, ražani i slične vrste hleba. Manje od jednom nedeljno ribu je jelo 48,7% odraslih stanovnika. Sveže povrće svakodnevno konzumiralo je oko 55%, a voće 44% stanovnika. Svaki peti odrasli stanovnik Srbije pri izboru načina ishrane nikad nije razmišljao o zdravlju.

Često pominjana «Šifra zdravlja» sadrži nekoliko elemenata koji spadaju u domen pravilne ishrane:
0 -podrazumeva da se ukine pušenje;
3 -svakodnevna šetnja od 3 km;
5 -pet dnevnih obroka voća i povrća;
140 - sistolni krvni pritisak ispod 140;
5 -ukupan holesterol niži od 5 mmol/l;
3 - «loš» holesterol niži od 3 mmol/l;
0 - održavati idealnu telesnu masu, bez promena.

Drugi, veoma važan aspekt pravilne ishrane je zdravstvena bezbednost namirnica, jer zdravstveno ispravna hrana smanjuje rizik od raznih bolesti koje nastaju unošenjem kontaminirane (zagađene) hrane biljnog ili životinjskog porekla.

Najvažnije preporuke za bezbednost hrane su:
Održavanje lične i opšte higijene (uključujući i radne površine, pribor za jelo i pripremu hrane, kao i zaštita namirnica od insekata i glodara) svežih namirnica od kuvanih jela duga priprema hrane na visokim temperaturama (posebno mesa, živine, jaja i morskih plodova)
Čuvanje hrane na propisanoj temperaturi higijenski ispravne vode i svežih namirnica kontrolisanog porekla.

S obzirom da se u Vojvodini po svim ovim istraživanjima ljudi najlošije hrane,najmanje bave fizičkom aktivnošću, samim tim I imajunajviši rizik od kardiovaskularnih bolesti farmaceuti Apoteke “Vrbas” kao jedni od najvažnijih promotera zdravlja, u cilju pružanja što bolje farmaceutske zdravstvene zaštite na primarnom zdravstvenom nivou će sa pacijentima razgovarati o pravilnoj ishrani I dijetama, ne samo u toku meseca oktobra većI u toku cele godine!