Glavni meni:
Dogadaji > Kalendar zdravlja > Novembar
Svetski dan dijabetesa
Diabetes mellitus, grčko-latinska složenica za šećernu bolest, označava skup metaboličkih poremećaja čija je osnovna karakteristika hiperglikemija odnosno povećana vrednost glukoze / šećera u krvi. Poremećen metabolizam glukoze nastaje usled manjkavog delovanja insulina, a ono je posledica ili poremećaja u izlučivanju insulina, ili poremećaja njegovog delovanja, ili kombinacije navedenog.
U skladu sa sve nezdravijim životnim stilom koji podrazumeva sve nekvalitetniju prehranu, sve veći nedostatak telesne aktivnosti, sve više svakodnevnog stresa i sve duži životni vek, ponaša se i epidemiologija šećerne bolesti: unazad dest godina prati se izraziti trend povećanja učestalosti šećerne bolesti , a statistička predviđanja govore da će u sledećih 15 godina ta učestalost porasti za još 50%! No, poražavajuć podatak nije samo porast broja obolelih, već i činjenica da su zahvaćene sve mlađe generacije te da oboljenje ne štedi niti nekad pošteđene nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju.
Izrazito važan korak u borbi protiv šećerne bolesti jest prevencija;populaciju je potrebno edukovati o principima bolesti, mogućnostima lečenja i sprečavanja komplikacija, o krucijalnoj funkciji pravilne ishrane i redovne vežbe te o velikoj važnosti ranog prepoznavanja simptoma bolesti. Ukoliko,naime, pacijent reaguje na vreme te se dovoljno rano započne sa sprovođenjem higijensko-dijetetskih smernica i terapijskog plana, šećerna bolest može biti vrlo dobro kontrolisana, a pojava komplikacija odlozena pa čak i zaustavljena.
Najčešći simptomi šećerne bolesti su:
-Polidipsija (pojačana žeđ i unos tekućine)
-Suhoća usta
-Poliurija (učestalo mokrenje)promene telesne mase
-Malaksalost, umor
-Prolazno zamućenje vida
-Svrab kože
-Gljivične infekcije
-Usporeno zarastanje rana
Jedna od glavnih karakteristika dijabetesa je bezbolnost i upravo je to čini opasnim „tihim neprijateljem"s obzirom da se mnogi simptomi pojavljuju postepeno i da su često slabijeg intenziteta, oboleli vrlo često ne odreaguju pravovremeno, već se javljaju lekaru u trenutku kada je povećana koncentracija glukoze u krvi već nanela štetu I kada su već u određenom opsegu nastupilekomplikacije. Stoga postoje smernice koje govore da bi se osobe koje pripadaju niže navedenim rizičnim grupama, bez obzira na eventualno odsustvo simptoma, svakako trebale dovoljno rano podvrgnuti dijagnostičkim postupcima.
To su odrasli (indeks tjelesne mase- ITM>25 kg/m2 ) koji:
-Ne sprovode nikakvu telesnu aktivnostpozitivnu porodicnu anamnezu (članovi porodice prvog kolena imaju /imali su dijabetes)
-Imaju hipertenziju (krvni pritisak viši od 140/90 mmHg ili na terapiji antihipertenzivima)
-Imaju displipidemiju (poremećene masnoća u krvi, s naglaskom na HDL niži od 0,9 mmol/Li trigliceride više od2,8 mmol/L)
-Su već u prethodnim kontrolama pokazali poremećenu toleranciju glukozu te imali HbA1c viši od 5,7%
-Imaju kardiovaskularna oboljenja i/ili preboleli kardiovaskularni incident
-Žene koje su imale gestacijski dijabetes i žene sa sindromompolicističnih jajnika
Ukoliko nedostaju navedeni kriterijumi, prvo testiranje svakako je potrebno učiniti nakon 45. godine starosti, a ukoliko rezultati budu negativni, testiranje se može ponavljati u intervalima od 3 godne, osim ako se pojavom simptoma ili promenom zdravstvenog statusa za to ne ukaže ranija potreba.
Da bi se postavila dijagnoza šećerne bolesti, potrebnoje sagledati nekoliko kriterijuma od kojih su od najveće važnosti procenat glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) kao I vrednost glukoze natašte i 2 sata nakon konzumacije glukoze:
Vrednost HbA1c (glikozilirani hemoglobin koji odražava prosečne vrednosti šećera u krvi unazad 3 mjeseca)
Ukoliko se postavi dijagnoza šećerne bolesti, potrebno je što pre započeti sa:
-provođenjem dijabetičkog plana ishrane (dnevni kalorijski unos i odnos nutrijenata potrebno je prilagoditi individualnim zahtevima organizma, početnoj i željenoj telesnoj masi te komorbiditetima / pridruženim bolestima od kojih neke mogu zahtevati posebne režime prehrane, poput celijakije, alergija na hranu, bolesti jetre, gihta i dr.)
-Redovnom telesnom aktivnošću (najmanje 30 minuta intenzivnije vežbe, 5 dana u nedelji)
-Uzimanjem propisane terapije, bilo da se se radi o oralnim antidijabeticima (tabletama za kontrolu šećera u krvi), bilo o inzulinu
-Redovnom samokontrolom te kontrolama lekara i stručnog kadra osposobljenog za edukaciju i praćenje dijabetičkih pacijenata.
Prevencija dijabetesa
Procenjuje se da u Srbiji gotovo 500.000 ljudi boluje od dijabetesa. Pri tom je broj pacijenata sa dijabetesom tip 2 mnogostruko veći. Njihov broj se kreće oko 480.000. Najmanje jedna polovina obolelih od dijabetesa tip 2 nema postavljenu dijagnozu i nije svesna svoje bolesti.
Gojaznost i fizička neaktivnost direktni su uzročnici pojave dijabetesa tip 2. Kontrola telesne težine i umerena fizička aktivnost mogu da spreče pojavu dijabetesa tip 2, a kod obolelih od dijabetesa tip 1 i 2 mogu umanjiti rizik za pojavu komplikacija. Stoga se umerena fizička aktivnost preporučuje se osobama sa povećam rizikom od obolevanja, ali i već obolelima.
Obavezno:
•pre započinjanja fizičkih aktivnosti obavezno bi trebalo da konsultujete svog lekara kako bi ste isplanirali vrstu fizičke aktivnosti i maksimalno opterećenje kojem se možete bezbedno izložiti.
•obujte udobnu obuću i mekane pamučne čarape.
•obavezno uradite vežbe istezanja ili sporog hodanja tokom 5 minuta pre i posle svakog vežbanja u cilju sprečavanja povrede mišića.
•počnite polako, ne prenagljujete, a tempo pojačavajte postepeno.
•pijte dosta vode tokom i nakon vežbanja.
•ponesite ugljeno-hidratni obrok.
•u slučaju da primetite znake niskog šećera u krvi (hipoglikemije) – drhtavica, zamagljen vid, konfuzija, hladan znoj i slabost, prekinite fizičku aktivnost, uzmite 3-4 tablete glukoze ili užinu koju ste poneli sa sobom. Sačekajte 15ak minuta da tablete ili obrok počnu da deluju.
•u slučaju da osetite mučninu ili bol i trnjenje u grudima, rukama i nogama, obavezno prekinite fizičku aktivnost.
•ukoliko vam se ponavljaju hipoglikemijske epizode, obratite se svom lekaru kako bi Vam se prilagodila doza insulina ili obroci.