Apoteka "Vrbas"

Svetski dan bezbednosti pacijenta

Kvalitet zdravstvene zaštite danas je prepoznat kao jedna od najvažnijih karakteristika sistema zdravstvene zaštite. Bezbednost pacijenata zauzima centralno mesto u pogledu kvalitetne zdravstvene zaštite, te je neophodno da postoji direktno i javno bavljenje pitanjem bezbednosti pacijenata. Bezbednost pacijenta predstavlja identifikaciju, analizu i korekciju rizičnih događaja, sa ciljem da se zdravstvena zaštita učini bezbednijom i da se rizik po pacijenta svede na najmanji mogući nivo.

Najčešće definisani pokazatelji bezbednosti pacijenta su: kultura bezbednosti, stopa incidencije bolničkih infekcija, broj padova i povreda u zdravstvenim uslovima, broj ležećih pacijenata sa dekubitalnim ranama, greške u sprovođenju terapije lekovima i drugi. Kultura bezbednosti pacijenata podrazumeva prepoznavanje rizika za nastanak grešaka od strane zaposlenih. Da bi se uspostavila kultura bezbednosti u nekoj organizaciji zdravstvene zaštite, prvi korak je procenjivanje postojeće kulture, odnosno procena stavovazdravstvenih radnika prema bezbednosti pacijenata. Zdravstvenu ustanovu sa pozitivnom kulturom bezbednosti karakteriše: otvorena horizontalna i vertikalna komunikacija, zajednički stav označavaju bezbednosti pacijenata i poverenje u efikasnost sprovedenih preventivnih mera. Unapređenje kulture bezbednosti unutar zdravstvene ustanove je osnovna komponenta sprečavanja ili smanjenja grešaka i poboljšanja opšteg kvaliteta zdravstvene zaštite. Za razvoj kulture bezbednosti pacijenata potrebno je snažno liderstvo, planiranjei redovna evaluacija. Unapređenje bezbednosti pacijenata zahteva posvećenost, temeljno poznavanje tehničkih procesa, otvorenu razmenu informacija, razumevanje uzroka grešaka i efikasnog načina da se smanje greške.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ustanovila je "Devet rešenja za bezbednost pacijenata" s ciljem da se doprinese smanjenju štete vezane za lečenje koja pogadja milione pacijenata širom sveta.Svesni činjenice da greške počinjene tokom lečenja pogadjaju svakog desetog pacijenta u svetu, Svetski savez za bezbednost pacijenata i SZO ustanovili su devet efikasnih rešenja za smanjenje tih grešaka. Primena tih rešenja je način da se poboljša bezbednost pacijenata. Kad je reč o bezbednosti pacijenata najvažnije je znati kako izbeći da im tokom lečenja bude naneta šteta. Devet predloženih rešenja zasnivaju se na intervencijama i merama koje su već omogućile da se smanje problemi vezani za bezbednost pacijenata u nekim zemljama.

Bezbednost pacijenata se od sada nadalje smatra prioritetom u svim zdravstvenim sistemima u svetu. Program rada nazvan 'Rešenja za bezbednost pacijenata' bavi se odredjenim brojem oblasti životnih rizika za pacijente. Jednostavne i jasne mere sadržane u tih devet rešenja pokazale su se efikasnim u smanjenju nedopustivo velikog broja slučajeva patnje medicinskog porekla u svetu. Trenutno se radi na dostavljanju ovih devet rešenja u dostupnoj formi koje zemlje članice SZO mogu da koriste i prilagode za redefinisanje postupaka lečenja koje treba da postane bezbednije za pacijente. Rešenja se odnose na usaglašavanje imena lekova, identifikaciju pacijenata, komunikaciju tokom transfera pacijenata, pravo lečenje na pravom mestu, kontrolu koncentrisanih rastvora elektrolita, tačno navodjenje medicinske terapije pri promeni u načinu lečenja, izbegavanje lošeg povezivanja katetera i cevčica, korišćenje špriceva za jednokratnu upotrebu i bolju higijenu ruku radi sprečavanja infekcija tokom lečenja.Ovaj program Svetskog saveza za bezbednost pacijenata i SZO skreće pažnju na bezbednost pacijenata i na bolju medicinsku praksu koja omogućava smanjenje rizika kojima se izlažu pacijenti. Program omogućava da intervencije i mere koje su pomogle u rešavanju problema bezbednosti pacijenata u jednom delu sveta budu stavljene na raspolaganje svima drugima u dostupnoj i razumljivoj meri.

Ne postoji zdravstveni radnik koji tokom karijere nije napravio grešku, ali da je veoma važno utvrditi kakva je greška u pitanju.je da se radi tako da dolazi došto manje grešaka,ističući da zdravsveni radnici treba da budu edukovani.je važno da se napraviorganizacija radazdravstvenom sistemu.

Srbija je pristupila programu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za globalnu bezbednost pacijenta,, Srbija je 83. zemlja koja je pristupila toj Alijansi, tako da bi i zdravstveni sistem Srbije trebalo da bude organizovan tako da bezbednost pacijenta bude na prvom mestu i da se spreči mogućnost lekarske greške tokom lečenja.