Apoteka "Vrbas"

Svetski dan menopauze

Svaka žena između 45. i 55.-te godine života, tokom nekoliko godina prolazi takozvanu menopauznu tranziciju, odnosno, iz reproduktivnog perioda života, kada ima dovoljno hormona jajnika (estrogena) i može da rađa, prelazi u nereproduktivni period, u kojem nema više hormona jajnika i ne može da rađa. Menopauzu nazivaju i periodom promene kod žene. Iako se o njoj donedavno nije mnogo govorilo, čak u antičkim spisima semogu pronaći beleške koje opisuju promene kod žena do kojih dolazi oko 50. godine života. Fiziološki menopauza je poslednja menstruacija u životu žene, hormonalno – to je pojava prouzrokovana promenom nivoa polnih hormona u organizmu, a gledano iz ličnog ugla svaka žena bi o menopauzi mogla ispričati svoju priču. Menopauzna tranzicija obuhvata nekoliko godina pre i posle poslednjeg mesečnog ciklusa i označava se terminom perimenopauza. Izvorni značaj reči „menopauza“ odnosi se na poslednji mesečni ciklus u žene, ali se danas ovaj termin upotrebljava i da označi trajni prestanak hormonske aktivnosti jajnika. U nastavku života, žene provedu ponekad i više od trećine svog ukupnog životnog veka, a nedostatak estrogena povećava njihov rizik od pojave različitih oboljenja od kojih su, do tada, estrogenima, bile više manje zaštićene u poređenju sa muškarcima iste životne dobi. To se pre svega odnosi na kardiovaskularne bolesti, osteoporozu i verovatno Alchajmerovu bolest.
Zbog čega dolazi do promena u menopauzi?
Većina promena uslovljena je ženskim polnim hormonom – estrogenom.To je hormon koji je oblikovao naše telo u pubertetu, pa je logično da on odredi i završetak razdoblja plodnosti. Estrogen se proizvodi u jajnicima, polnim žlezdama ovalnog oblika koje su smeštene levo i desno od materice. Jajnici tek rođene devojčice sadrže oko 700 000 jajnih folikula, iz kojih se teoretski može razviti život. Međutim, svega 400 - 500 jajnih folikula sazreva tokom menstrualnih ciklusa i u zaista preuzima tu ulogu. Ostatak propada i nestaje tokom vremena. Sazreli jajni folikuli uključeni su u proces stvaranja estrogena za vreme menstrualnog ciklusa. Menstrualni cikuls nije tako jednostavan, njime upravlja čitav niz organa (endokrinih žlezda) i još veći broj hormona. Početni impuls dolazi iz mozga, tačnije iz hipotalamusa koji luči hormon GnRH. Taj hormon dolazi do hipofize (druge endokrine žlijezde smeštene u mozgu) i podstiče je na lučenje njenih hormona – LH i FSH. Ta dva hormona putuju putem krvi do jajnika, gde utiču na sazrevanje jajnih folikula. Jajni folikuli povećavaju proizvodnju polnih hormona – estrogena i progesterona, koji utiču na zadebljanje zida (endometrija) materice. Tako zadebljani zid materice spreman je da primi oplođenu jajnu ćeliju iz koje će se razviti dete. Ukoliko ne dođe do oplodnje, nivo estrogena i progesterona se smanjuju, zadebljani zid maternice se ljušti idolazi do pojave krvarenja - menstruacije.
Kako se približava menopauza, jajnici postaju sve manji, a jajni folikuli sve brže propadaju. Jajnici stvaraju sve manje estrogena i nisu više tako osetljivi na hormone hipofize. Kako bi ,,popravila’’nastalu situaciju, hipofiza luči sve više i više svog horomna FSH. Takve hormonske promene uzrokuju pojavu neredovnih menstrualnih ciklusa, iiznenadnih krvarenja koja se javljaju između ciklusa. Ipak, proizvodnja estrogena ne prestaje u potpunosti za vreme menopauze. Određena količina estrogena stvara se i nakon menopauze u masnom tkivu. Progesteron je drugi polni hormon koji, kao i estrogen, nastaje u jajnicima. Njegova uloga je da pripremi sluzokožu materice za dolazak oplođene jajne ćelije i oljuštiti sluzokožu ukoliko do oplodnje ne dođe. U slučajevima kada jajnik ne proizvodi dovoljne količine progesterona, sluzokoža materice može da nastavi sa zadebljanjem i rastom i duže nego što je potrebno. Menstrualno krvarenje koje se tada javlja veoma je obilno.
Menopauzase često doživljava samo kao period u kojem postoje tzv. klimakterične tegobe koje su više manje prolazne. Raznovrsnost ovih tegoba (talasi vrućine, skokovit krvni pritisak, lupanje srca, nervoza, nesanica, promene u ponašanju, gubitak radne i intelektualne kondicije, gubitak seksualne želje, poremećaji u funkciji mokraćnog trakta, znaci starenja kože, suvoća sluzokože, bolovi u zglobovima i dr.) pokazuje koliko deficit estrogena utiče na gotovo sve funkcije organizma i opšte zdravlje žene. Može se reći da sa menopauzom žene počinju brže da stare. Međutim, važno je menopauzu, posebno menopauznu tranziciju i ranu postmenopauzu, shvatiti kao ALARM koji treba iskoristiti za prevenciju neprolaznih posledica menopauze.
Nedostatak estrogena u menopauzi, pa čak i pre poslednjeg mesečnog ciklusa žene, a najviše tokom ranog postmenopauznog perioda (prvih 5-7 godina), dovodi do promena u metabolizmu kosti. Ubrzavaju se procesi kojima se kost obnavlja, ali tako da je masa kosti koja se razgradi veća od mase kosti kojase ponovo formira. Smanjena koštana čvrstina je u ovom starosnom dobu i najčešći uzrok preloma, koji uglavnom nastaju delovanjem male sile, odnosno male traume (najčešće je to pad sa sopstvene visine ili niže visine) i predstavljaju prelome koji se inače ne bi javili kod zdrave osobe. Najzastupljeniji su prelomi podlaktice i kičmenih pršljenova, ali oni su uglavnom "samo" prethodnica preloma kuka, koji su posebno ozbiljni jer se samo jedna trećina bolesnika sa prelomom kuka potpuno oporavi, a jedna petina ne doživi godinu dana nakon preloma.

Faktori rizika na koje me mozemo uticati:

Godine starosti - većina preloma (90%) nastaje nakon 50-te godine života, jer je proces obnavljanja kostiju tada, u odnosu nadvadesete i tridesete, usmeren u pravcu koštane razgradnje više nego izgradnje.
Pol - žene, posebno postmenopauzne žene, sklonije su gubitku koštane mase, za razliku od muškaraca. Kod muškaraca se količina hormona (testosterona) značajno ne menja tokom života dok se kod žena tokom starenja, a posebno u periodu postmenopauze, značajno smanjuje nivo estrogena, polnog hormona koji stimuliše ćelije koje izgrađuju kost (osteoblasti).
Prisustvo preloma u porodici - postojanje preloma kod bliskih srodnika povećava rizik od nastanka preloma
Prethodni prelomi - dokazano je da osobe koje su imale prelome imaju povećan rizik od nastanka novih preloma.
Rana menopauza i/ili histerektomija (hirurško uklanjanje materice) - dovode do smanjenja nivoa estrogena u organizmu žena što utiče na povećanu razgradnju kostiju.
Dugotrajna primena glukokortikoida (hidrokortizon, pronizon).
Neka oboljenja, pre svega reumatoidni artritis, maligniteti i neka endokrinološka oboljenja povećavaju rizik za nastanak preloma.
Rasa i etnička pripadnost - pokazane su razlike u učestalosti preloma kod ljudi različitih rasa i kultura

Faktori rizika na koje mozemo uticati

Faktori rizika na koje možemo uticati, nastaju kao posledica nepravilnog nacina života. Vecina faktora rizika ove grupe direktno uticu na skelet i na gubitak koštane mase:
Alkohol - unošenje više od dve jedinice alkohola dnevno (500 ml piva, 160 ml vina ili 50 ml žestokog pića) povećava rizik za nastanak preloma.
Pušenje - analiza na 60.000 ljudi pokazala je da pušenje povećava rizik za prelom kuka i do 1.5 puta.
Smanjen indeks telesne mase (BMI), koji je pokazatelj uhranjenosti i može služiti kao faktor rizika za prelom. BMI između 20 i 25 je idealan, a osobe sa BMI ispod 19 imaju povećan rizik od preloma.
Slaba ishrana vodi smanjenju BMI, a posebno treba voditi računa o adekvatnom unosu kalcijuma i vitamina D. Potrebni dnevni unos kalcijuma je 1000-1200mg, a vitamina D 800-1000 internacionalnih jedinica.
Nedovoljna fizička aktivnost za 50% povećava rizik od nastanka preloma kuka u odnosu na fizički aktivan život. Brzo hodanje, trčanje, dizanje tereta, skakanje ili igranje, dovode do opterećivanja skeleta i povećanja koštanemase.

I vitamin D

Kalcijum je osnovni gradivni element naših kostiju ugrađen u proteinski matriks, a vitamin D je ključni faktor te ugradnje. Prema tome, dnevni unos kalcijuma koji zadovoljava aktuelne potrebe preduslov je za povećavanje koštane mase u detinjstvu i adolescenciji i održavanje koštane mase u adultnom periodu i tokom starenja. Ukoliko dnevne potrebe nisu zadovoljene, organizam određenim mehanizmima „izvlači“ kalcijum iz kostiju i slabi ih. Poželjno je da se dnevne potrebe u kalcijumu zadovolje normalnom i raznovrsnom ishranom. Tradicionalno, osnovnim izvorom kalcijuma smatraju se mlečne namirnice. Međutim, nije poželjno ukupne dnevne potrebe zadovoljiti samo mlečnim namirnicama iz više razloga. Ove namirnice bogate su holesterolom i kalorijama te mogu da pogoršaju već postojeći poremećaj masnoća u krvi, a on nije redak životnoj dobi u kojoj se javlja osteoporoza, i dovedu do neželjenog porasta telesne težine. Dalje, kalcijum je u mlečnoj hrani vezan za fosfate pa je efektivna iskoristljivost kalcijuma u organizmu umanjena. Mlečna hrana takođe dovodi do pomeranja pH krvi ka kiselom što može da dovede do mobilizacije kalcijuma iz koštanih depoa. Dakle, savetuje se da se do polovine dnevnih potreba kalcijum unosi mlečnim proizvodima a ostalo hranom biljnog porekla ili ribom. Ukoliko se ishranom ne može uneti dovoljna količina kalcijuma, dodaje se, do ukupnih dnevnih potreba, kalcijum u vidu suplementa. Ne savetuje se unositi kalcijum (hranom i suplementom) u količini preko dnevnih potreba jer to može dovesti do taloženja kalcijuma u krvnim sudovima. Ne treba zaboraviti da se savremene dijete u cilju redukcije telesne težine i povišenog holesterola često zasnivaju na velikom unosu biljnih vlakana (celuloza) što može kompromitovati (otežati) apsorpciju kalcijuma iz creva. Previše proteina u ishrani, na primer mesa, može dovesti do neželjenog gubitka kalcijuma putem bubrega (to se odnosi i na so i kafu u preteranim količinama) i suprotnog efekta na skelet.
Vitamin D je vitamin koji je veomavažan za integritet skeleta i svoj efekat ispoljava putem receptora u bubrezima, crevima, paratireoidnim žlezdama i koštanim ćelijama koje izgrađuju kost (osteoblasti), ali tek nakon što se u organizmu aktivira i postane hormon. Glavni izvor vitamina D jenaša koža koja ga sintetiše pod uticajem UV zraka tokom sunčanja. Mali broj namirnica sadrži vitamin D osim ako su, tokom proizvodnje, ovim vitaminom obogaćene. Smatra se da su dnevne potrebe u vitaminu D za većinu postmenopauznih žena 800-1000 IU.
Kako se, zbog neželjenih efekata UV zraka na kožu, poslednj ih godina ne savetuje izlaganje suncu i koriste zaštitni faktori u kremama za sunčanje i, kako je u starijoj životnoj dobi sintetska sposobnost kože smanjena kao i sposobnost aktivacije vitamina D u hormon u bubrezima, ne iznenađuju podaci koji govore o tome da ogroman procenat postmenopauznih žena širom sveta pa i kod nas, ima nedovoljnu koncentraciju vitamina D u krvi. Zbog toga je veoma važno uzimati vitamin D kao dodatak ishrani. Pri tome, određivanjem nivoa vitamina D u krvi može se odrediti individualna potreba za ovim vitaminom koja je često i veća od 1000 IU dnevno. Značaj vitamina D odnosno njegovog aktivnog oblika- hormona veoma je kompleksan. Neophodan je za održavanje nivoa kalvijuma u krvi, ugradnju kalcijuma u kosti ali iza funkciju skeletnih mišića. Za nedostatak vitamina D karakteristična je slabost skeletnih mišića koja može doprineti padu i prelomu.
Sve se više govori i o drugim efektima vitamina D, kao što je efekat na imunološki sistem, mogućim efektima na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, Alchajmerove bolesti i nekih malignih bolesti.
Za više informacija o osteporozi zainteresovane pacijentkinje mogu savet potražiti od svog farmaceuta u jedom od ogranaka Apoteke “Vrbas“ Vrbas, kako 20.oktobra na Svetski dan menopauze tako i tokom cele godine!