Apoteka "Vrbas"

Svetski dan zdravlja

Svetski dan zdravlja se obeležava 7. aprila. To je najznačajniji datum u kalendaru Svetske zdravstevene organizacije. Ove godine je akcenat na temi „Starenje i zdravlje“jer danas u svetu ima oko 600 miliona osoba starijih od 60 godina, a predviđeno je da će se taj broj udvostučiti do 2025godine! Ovogodišnji slogan je“ Zdravlje dodaje život godinama“. Nizom aktivnosti se ovaj datum obeležava i u Vrbasu, između ostalog i u Apoteci “Vrbas” Vrbas.

Stručnjaci naglašavaju važnost preventivnih pregleda, pogotovu ako se uzme u obzir činjenica da su predviđanja da će seu zemljama u razvoju do 2050. godine učetvorostručiti broj starijeg stanovništvaNaša zemlja ima udeo starijih ljudi u ukupnom stanovništvu veći od 10%. Očekivanja su da se životni vek produžava, pa će se povećavati i broj starijih osoba. Imajući tu činjenicu u vidu lekari ističi važnost preventivnih pregleda kojima se mnoge bolesti mogu sprečiti ili pravovremeno izlečiti ako se dijagnostifikuju u ranoj fazi. U poslednjih tri decenije prosečan ljudski vek je produžen, a broj ljudi starijih od 60 godina je udvostručen. Uskoro će biti više starih ljudi nego dece. U poređenju s prosečnim životom na početku prošlog veka, danas čovek živi oko 50 godina duže. S ovim problemom se ne susreću samo visoko razvijene zemlje, već je trend prisutan i u manje razvijenim sredinama.

Ljudski organizam stari praktično od prvog dana rođenja. Mnoge ćelije imaju sposobnost obnavljanja, ali sa nekima to nije slučaj. Zato je važno da se zdravlje neguje tokom celog života. Briga o zdravlju danas ima okvire života u urbanoj sredini, ekonomski uslovljenom, izmenjenom sistemu porodičnog života i rapidno rastućoj primeni tehnologije.

Koji to zdravstveni problemi u detinjstvu i ranoj mladosti mogu biti uzrok poremećaju zdravlja u starosti? Neuhranjenost može povećati rizik za pojavu osteoporoze i anemije, a gojaznost može biti rizik za pojavu kancera, respiratornih i mišićno-skeletnih bolesti u starijem životnom dobu. Međutim, većina ovih rizika se može prevenirati zahvaljujući pre svega našem ponašanju u vezi zdravlja. Ako se svakodnevno zapitamo šta je to što jedemo, na koji način jedemo, koliko smo fizički aktivni, da li pušimo, pijemo alkohol, izlažemo se drugim štetnim materijama i napravimo zdrave izbore, rizik za oboljevanje će biti smanjen. Stari više umiru od bolesti srca, kancera i dijabetesa nego od infektivnih i parazitarnih bolesti i češće obolevaju od više bolesti istovremeno, što otežava život i njima samima, ali i njihovim porodicama. Ograničena pokretljivost, slabost i drugi fizički i mentalni problemi starih zahtevaju dugotrajnu negu, pomoć u kući, domu za stare ili lečenje u bolnici.
S pojavom zakona o produženju radnog staža, javlja se i pojava marginalizacije i diskriminacije starih osoba na poslu: smatraju ih manje produktivnim, njihovo iskustvo zastarelim ili smatraju da im zdravstvena nega nije potrebna, da je njihovo vreme prošlo.
Ova pogrešna uverenja ponekad više ugrožavaju zdravlje starih ljudi jer nemaju podršku okoline kojaim je u tim godinama najviše potrebna. Nije teško uputiti im toplu reč, nežni dodir ili im jednostavno pružiti neku malu pomoć, a kada ih budemo razumeli kako se osećaju, shvatićemo da je sadašnji trenutak taj u kome se treba posvetiti spostvenom zdravljukako bi nas ono služilo i u poznim godinama.

Ljudski organizam ima predispozicije da u proseku živi oko 120 godina i današnja nauka krupnim koracima ide ka tom limitu. Međutim, ekonomski razvoj ne može pratiti taj trend. Višegeneracijska domaćinstva, nezaposlenost, nizak životni standard, ugrožena životna okolina, samo su neki od faktora sa kojima se suočava stanovništvo. Svi ovi problemi se češće uočavaju u seoskoj sredini: bez podrške mlađih i bez stalne zdravstvene zaštite, naša sela danas lagano izumiru. S druge strane, u gradu, nakon odlaska dece iz porodičnog gnezda i odlaska u penziju, stare osobe bivaju prepuštene same sebi, bez mogućnosti za nastavak produktivnog rada ili volonterski rad.
Takođe male su mogućnosti za nastavak učenja. U svetu kontinuirano učenje ne podrazumeva samo sticanje znanja radi obavljanja profesionalne karijere, već sticanje svih onih veština za koje u toku radno aktivnog života nije bilo mesta i vremena.
S jedne strane, to su prilike za druženje, razmenu mišljenja, a s druge strane prilike za očuvanje i unapređenje zdravlja. Posebnu pažnju svakako zaslužuje pitanje ishrane starih osoba koje imaju specifične nutritivne potrebe po pitanju uzimanja vode, proteina, vitamina i minerala, kao i kalorijske vrednosti obroka.

Za zdravu i srećnu starost treba se boriti danas: negovati lično zdravlje, izbegavati faktore rizika po zdravlje kao što su nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, pušenje, alkohol, stres; stvarati zdravo okruženje kako u porodici, tako i na radnom mestu; ulepšati svaki svoj životni trenutak - ne živeti u prošlosti, ne živeti u budućnosti, već sada i ovde osetiti životnu radost i pustiti je da teče u svet oko nas.
Svetski dan zdravlja se samo obeležava svake godine 7. aprila, ali o zdravlju se brine 365 dana u godini. Upoznajte stare u vašem okruženju, pitajte ih za zdravlje, pomoć i družite se.