Apoteka "Vrbas"

Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti

Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti prvi put je obeležen 21. septembra 1994. godine, kada su se udruženja za borbu protiv ove bolesti i druge organizacije širom sveta ujedinile u naporima da se podigne svest o bolesti i njenom uticaj na porodice, zajednice i nacije.

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Dovodeći do postepenog, nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i, na kraju, sposobnosti za staranje o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine. U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 18 miliona osoba, a procenjuje se da kod nas oko 100.000 osoba ima ovu bolest ili neku vrstu demencije, koje predstavljaju mentalno propadanje u najmanje dve oblasti, kao što su pamćenje, govor, prostorna orijentacija.
Na Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti, stručnjaci poručuju da iako je prošao vek od kako je otkrivena ta bolest, a za nju još uvek nema leka.Iako nema preciznih podataka, procenjuje se da u Srbiji oko deset odsto osoba starijih od 65 godina ima tu bolest, a manje od četiri odsto bolesnika uzima potrebnu terapiju. Brz život i stres, često nasčini zaboravnim. Međutim,onog trenutkapočnete da zaboravljate novije događaje, sastanke, imena i lica, predmete u kući, ali i kada, na primer, ne možete da se orijentišete gde se nalazite, tada treba potražiti pomoć lekara.
Prvo to deluješno, prvo se prave šale na račun zaboravljanja, a posle to dobija malo ozbiljniji tok. I posle bolest ide tako što propadaju sve kognitivne funkcije. Ustvari čovek gubi ono što ga čini čovekom. Sve one osobine čitanja, pisanja, intelektualnog rada i posle gubi ideje kako treba da se radi neka motorna radnja
Metode kojima se danas borimo protiv te bolesti, jesu lekovi koji bi zaustavili njeno širenje, međutim, oni najefikasniji i dalje se ispituju.
Najveći problem pri postavljanju dijagnoze Alchajmerove bolesti u Srbiji jeste kasno javljanje ovih bolesnika lekaru. Početni stadijumi demencije, koji se odlikuju zaboravljanjem događaja koji su se nedavno desili i razgovora s osobama u poslednjih nekoliko sati, teškoćama u nalaženju reči i pamćenju novih informacija, često bivaju zanemareni i smatraju se normalnim za starost. Starost se ne sme poistovetiti s demencijom jer je u pitanju bolest koja nije deo normalnog procesa starenja. Bitno je istaći da lekovi postoje, a zasad zvanično prihvaćena terapija Alchajmerove bolesti jeste ona koja podrazumeva stabilizaciju bolesti, što znači da ne možemo znatno uticati na uzrok, ali možemo na simptome bolesti
Broj obolelih od Alchajmerove bolesti povećava se starenjem, s toga stručnjaci svim osobama koje odu u penziju savetuju da se zdravo hrane, da budu fizički aktivne i da ne prestanu da rade na sebi.