Apoteka "Vrbas"

Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) se karakteriše ograničenjem protoka vazduha kroz disajne puteve, što je obično progresivno i praćeno hroničnim zapaljenjem. Oboljenje je često u zemljama gde je pušenje jako.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) će, po predviđanjima stručnjaka, do 2030. godine postati treći uzrok smrtnosti na globalnom nivou. Procena je da u svetu ima oko 210 miliona obolelih, a skoro 90 odsto smrtnih slučajeva od HOBP je zabeleženo u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.
Procenjuje se da u Srbiji ima između 400.000 i 600.000 pacijenata. HOBP je bolest koja se uglavnom javlja kao posledica dugogodišnjeg pušenja. Veliki broj ljudi nije ni svestan da je već oboleo. U pitanju je bolest opasna po život, koja progresivno napreduje ako se ne leči.

HOBP je skraćenica za "Hroničnu opstruktivnu bolest pluća"
Hronična znači da se ne povlači.
Opstruktivna znači delimično ograničenje protoka vazduha.
Bolest znači obolenje.
Pluća znači da zahvata disajne organe
Uzrok

Uzrok nastanka ove bolesti je kombinacija delovanja različitih unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Delovanja ovih faktora se isprepliću, tako da se obično i ne zna koji od njih ima odlučujući uticaj.
Faktori koji potiču od bolesnika (endogeni ili unutrašnji) su hiperreaktivnost (povećana osetljivost) disajnih puteva, slabije razvijena plućna funkcija, kao i genetski uslovljen nedostatak alfa jedan antitripsina, čija je uloga zaštita plućnog tkva.
Broj spoljašnjih faktora (egzogeni), koji utiču na pojavu HOBP je u porastu. To su pre svega pušenje (i aktivno i pasivno), tečka infekcija u detinjstvu, koja je dovela do zapaljenja disajnih puteva, aerozagađenje i alergeni. Bitan je uticaj loših uslova stanovanja i loša ishrana. Svi ovi činioci dovode do hipersekrecije, oštećenja sluzokože i zastoja sluzi. Zastoj sluzi pogoduje razmnožavanju bakterija, azapaljenje još više povećava sekreciju.

Klinička slika

Simptomi se obično kod pušača javljaju u četvrtoj deceniji života, a kod nepušača u petoj. Glavne tegobe su kašalj sa iskašljavanjem i otežano disanje (dispnoja). Prvi simptom bolesti je povremeni kašalj praćen često sviranjem u grudima. Kasnije je kašalj prisutan svakodnevno, ređe samo noću. U početku bolesti otežano disanje se javlja samo u toku napora, a kasnije i u miru. U toku pogoršanja bolesti, dolazi do pojačanog iskšljavanja. Količina i izgled ispljuvka (sputuma) je različita, on postaje gušći, dobija žutozelenu boju, a nekada i zaudara.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu objektivnog pregleda (nalaz zviždanja u grudima, produženog ekspirijuma i oslabljenog disajnog šuma), rendgenološkog nalaza i spirometrije. Bolest liči na astmu, s tim da se astma javlja ranije (u mladosti ili detinjstvu), tegobe su izraženije noću ili pred zoru, obično su prisutne i neke alergijske bolesti i u porodici obolelog ima astmatičnih bolesnika.

Terapija

Cilj lečenja je sprečavanje pojave tegoba i njihovo uklanjanje, smanjenje učestalosti i težine egzacerbacije (perid pogoršanja bolsti) i poboljšanje podnošenja napora. Osnovni lekovi za uklanjanje tegoba su bronhodilatatori, najbolje primenjeni u obliku aerosola (pumpica). Koriste se bronhodilatatori iz grupe beta dva agonista (salbutamol i fenoterol), antiholinergici (ipratropijum bromid) i metilksantinski preparati. Kortikosteroidi deluju protivzapaljenjski. Primenjuju se u obliku aerosola, dok se sistemski (tablete i injekcije) primenjuju samo kod pogoršanja infekcije. Antibiotici se koriste retko i to samo u toku egzacerbacje. Preporučuje se redovna vakcinacija protiv gripa, jer to znatno smanjuje težinu bolesti i smrtnost. U teškim slučajevima koristi se kiseonik. Rehabilitacija se sastoji od fizičkog vežbanja, vežbi disanja i produžavanja ekspirijuma (izdah).

GLAVNI FAKTORI RIZIKA NASTANKA HOBP SU:
-dugogodišnje pušenje
-štetni faktori sa radnog mesta
-aerozagađenje
-respiratorne infekcije

Simptomi HOBP uključuju: kašalj, iskašljavanje gnoja ili sluzi i osećaj nedostatka vazduha
Prestanak pušenja je najbolji način da se spreči ili zaustavi dalje napredovanje HOBP.
Da bi se osećali bolje i da bi sprečili pogoršanje bolesti potrebno je:
Prestanite da pušite
Uzmite svaki lek koji kako Vam je lekar propisao. Idite na pregled kod lekara najmanje jednom godišnje. Interesujte se za vakcinu protiv gripa
Idite na pregled kod lekara ili u bolnicu čim Vam se pogorša disanje
Provetravajte stan. Izbegavajte udisanje isparenja, dima, prašine i svega što otežava disanje
Održavajte snagu svog tela. Šetajte, redovno vežbajte i jedite zdravu hranu
Ako imate tešku HOBP, što više štedite svoje disanje. Olakšajte život u kući koliko je moguće.




g