Apoteka "Vrbas"

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi

Svetski dan davalaca krvi je dan u godini posvećen dobrovoljnom davanju krvi. Obeleževa se 14.juna – na dankad je rođen austrijski biolog Karl Landšajner (1868-1943), koji je zaslužan za otkriće krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930.dobio Nobelovu nagradu
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi je počeo da se obeležava 2004.godine u Johanesburgu, a 23.maja 2005. Skupština Svetske zdravstvene organizacije je usvojila rezoluciju kojom se saglasila da se ovaj dan obeleževa svake godine I preporučila zemljama članicama da on postane sastavni deo programa za povećanje dobrovoljnih davaoca krvi.
Širom sveta se 14.juna organizuju različite manifestacije sa ciljem da se podigne svest o vitalnoj ulozi transfuzije krvi u spasavanju života I unapređenju zdravlja ljudi, kao I da se apeluje na ljude da redovno daju krv koako bi sprečile nestašicu u bolnicama I klinikama, aposebno u zemljama u razvoju gde su količine prikupljene krvi veoma ograničene.
Farmaceuti Apoteke Vrbas ovog dana podsećaju da je dobrovoljno davanje krvi značajno zbog toga što krv i krvni derivati predstavljaju lek za pacijente i neophodni su da bi neko bio izlečen i da bi nečiji život bio spasen. Zaposleni u ovoj apoteci podsećaju I da je dobrovoljno davalaštvo krvi najpoznatiji i najčešći vid javnog označavanja humanosti ljudi jer time što daju krv pomažu nekome kome je jako potrebna. Suština svih davanja krvi je da se skupi dovoljna količina sigurne krvi i da postignemo da pacijente čeka krv, a ne da oni čekaju krv.

Neke od informacija koje pacijeti treba da znaju o dobrovoljnom davanju krvi

Ko može dati krv?

Sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare od 18 do 65 godina, ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda. Krv ne mogu dati lica za koja lekar utvrdi da boluju od akutnih ili izvesnog broja hroničnih oboljenja, kao i lica čija krv može da ugrozi zdravlje primaoca.Koja količina krvi se daje?
Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine. Osoba od 70 kg ima oko 5 do 5,5 litara krvi. Može da se da trinaesti deo od ukupne količine tj. do 450 ml krvi.
Za koje vreme data krv može da se nadoknadi u organizmu?
"Tečni" deo krvi nadoknadi se iz rezervi za tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana. Dnevno se stvori 50 ml nove krvi i isto toliko razgradi. Stvaranje krvi u kostnoj srži može da se poveća 6 puta (6x50 ml=300 ml dnevno), što znači da data količina krvi teoretski, može da se obnovi za jedan i po dan. Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav svakog crvenog krvnog zrnca. Zato je razmak između dva davanja 3 do 4 meseca.
Kako se ponašati posle davanja krvi?
Uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Jedini medicinski propis je da se nakon davanja krvi popije dovoljno tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti su uobičajene. Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata, a 6 sati ne treba raditi pored nezaštićenih opasnih aparata i mašina. Takođe se preporučuje osobama koje se profesionalno bave poslovima na visini ili vožnjom, da tog dana ne rade.
Da li je davanje krvi bolno?
Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod igle najmanje bolan. U odnosu na ukupan značaj i čin davanja, bol je zanemarljiva i trenutna.
Da li postoje komplikacije u vezi sa davanjem krvi?
Ne postoje! Nivo rada transfuzioloških ustanova je takav da visoko stručan i obučen kadar obezbeđuje maksimalnu sigurnost davaocu. Celokupan materijal za uzimanje krvi je sterilan, apirogen i za jednokratnu upotrebu.
Da li je višestruko davanje krvi opasno?
Nije! Višestruko davanje krvi ne dovodi do povećanja ili gubitka težine, ne povećava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti povećava radnu sposobnost.
Kako se krv "konzerviše", tj. čuva?
Krv se čuva u specijalnim bocama ili plastičnim kesama u kojima je i uzeta. U kesama i bocama nalazi se određena količina rastvora koji pri odgovarajućoj temeperaturi (+4°C) omogućava čuvanje krvi 21 do 35 dana pa i duže. Na taj način je omogućeno da "KRV ČEKA PACIJENTA, A NE PACIJENT NA KRV".
Šta se kontroliše u krvi davaoca?
Svaka jedinica krvi, a to znači krv svakog davaoca, obavezno se kontroliše na: krvno grupnu pripadnost, prisustvo vanrednih (iregularnih) antitela, izazivače bolesti koje se mogu preneti putem krvi (transmisivne bolesti) kao što su izazivači žutice, AIDS-a (SIDE) i sifilisa.

Da li davaoci krvi mogu dobiti SIDA-u davanjem krvi?

Ne. Ni SIDA ni bilo koja druga bolest ne može se dobiti davanjem krvi. Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan i koristi se samo jednom, a baca se posle upotrebe.
Koje osobe nisu pogodne za davaoce krvi, a u vezi transmisivnih bolesti?
Neke bolesti mogu da se prenesu putem krvi (od davaoca ka primaocu). Osobe koje su bolovale od bilo kakve infektivne bolesti dužne su da to kažu lekaru prilikom pregleda. Osobe koje znaju da imaju pozitivan nalaz na neke virusne ili bakterijske bolesti (hepatitis, sidu ili sifilis) ne treba da se prijavljuju za davanje krvi. Pozitivan nalaz virusa B žutice u krvi trajno isključuje davaoca od davanja krvi. Osobe koje su imale heteroseksualne kontakte sa više partnera u kratkom vremenskom periodu ili su koristili droge, takođe ne treba da se prijavljuju za davanje krvi. Napominjemo da svaka služba transfuzije testira svaku jedinicu krvi bezobzira na anamnezu davaoca.
Koje se komponente izdvajaju i koriste u terapiji?
Iz sveže jedinice krvi mogu se izdvojiti i kao posebni produkti upotrebljavati: sveža plazma, zamrznuta sveža plazma, deplazmatisani (koncentrovani) eritrociti, koncentrovani trombociti, oprani eritrociti, plazma bogata trombocitima, krioprecipitat, modifikovana krv (krv iz koje je izdvojena samo jedna komponenta). Iz plazme se izdvajaju derivati plazme (stabilni produkti krvi) koji mogu dugo da se čuvaju u određenim uslovima: albumin, gamaglobulin za intramuskularnu i intravensku upotrebu, specificni gamaglobulini (antitetanusni, antirabični, anti-D, antihepatitis B) koncentrovani faktor VIII, koncentrovani faktor IX, koncentrat antitrombina III, protein C ...

Kako se krv može davati?

Osim glavnog i najčešće zastupljenog davanja cele krvi, pojedini davaoci (najčešće višestruki) opredeljuju se za posebne načine davanja putem postupka citafereze (uz pomoc specijalnih aparata - ćelijskih separatora) i plazmafereze. Davaoci plazme se podvrgavaju imunizaciji ili reimunizaciji pojedinim vakcinama (one sadrže odgovarajuće antigene) i dajući plazmu omogućavaju pripremanje specifičnih gama-globulina.Svaka osoba koja zna da ima neko specifično antitelo (npr. anti-D antitelo) treba da učestvuje u specijalnim programima plazmafereze. Na taj način njihov doprinos je još veći nego da su davaoci cele krvi.

Da li postoji veštačka krv?

Postoje uglavnom eksperimentalni radovi u ovoj oblasti. Zamenici plazme postoje i oni se u određenim situacijama i uslovima koriste, ali su ograničenog dejstva. Zamenici krvnih elemenata (fluokarboni) nemaju sve zadovoljavajuće osobine potrebne za obavljanje funkcija jedne crvene krvne ćelije. Zbog toga su i dalje u fazi ispitivanja.
Koliko ima krvnih grupa?
Postoji nekoliko stotina naslednih svojstava - krvno grupnih antigena, svrstanih u dvadesetak krvno grupnih sistema kao što su: AB0, Rh i drugi. Krvne grupe su biološka nasledna svojstva i nalaze se na membrani krvnih i većine drugih ćelija u organizmu. Za transfuziju, kao vid transplantacije tkiva, najvažniju su AB0 i Rh jer bez podataka o njima se ne sme upotrebiti ni jedna jedinica krvi.

Zastupljenost krvnih grupa u našoj populaciji:

A - 41%
Rh + 85%
O - 39%

B - 15%
Rh - 15%
AB - 5%