Apoteka "Vrbas"

Svetski dan hrane

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu (FAO) procenjuje da postoji skoro milijardu pothranjenih osoba širom sveta, što znači da je skoro šestina čovečanstva gladna. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena proizvoda, malih primanja i povećanja nezaposlenosti kao posledica globalne ekonomske krize. Porast broja ljudi na zemlji (oko 80 miliona godišnje) takođe ima značajnu ulogu kao i česti ekstremni vremenski uslovi koji su posledica globalnog zagrevanja i promene klime.
Svetski dan hrane je 16. oktobra. Ovaj dan, zabrinuta za dobrobit čovečanstva, proglasila je Svetska zdravstvena organizacija, krajem 1996. Godine. Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana hrane je OSIGURATI HRANU ZA SVE.
Dramatičan je podatak da na početku novog milenijuma, 800 miliona ljudi gladuje, a istovremeno oštećenja okoline dosežu zabrinjavajuće razmere. Svet se nalazi pred odlučnimistoriskim promenama u poljoprivredi. Potrebno je osigurati dovoljnu količinu hrane, a pri tome sačuvati čistu okolinu-vazduh, tlo i vodu. Istovremeno proizvođaču treba osigurati profit koji će ga motivirati na stalno povećanje proizvodnje. Povećanje poljoprivredne proizvodnje, koje je neminovno za podmirenje potreba rastuće populacije, ne može se postići povećanjem površina plodnog zemljišta, jer njih na Zemlji nema. Jedini je put povećanje prinosa. Ako bi to povećanje pratilo povećanje potrošnje hemijskih sredstava za zaštitu, na način koji se praktikuje u suvremenoj intenzivnoj poljoprivredi, problemi onečišćenja okoline postali bi nerešivi.

Osim velikog broja gladnih, na svetu svake minute od gladi umire 25 ljudi. Za njihov spas potrebna su sredstva u visini od 0,1% sredstava koja se u svetu izdvajaju za naoružanje. Ako nam ovi podaci nisu dovoljno upozorenje, zvona koja danas zvone za umiruće, sutra će zvoniti za celo čovečanstvo.U izveštaju povodom Svetskog dana hrane, 16. oktobra, UN navodeda je hitna pomoć u hrani potrebna za 30 zemalja, od čegaje 20 u Africi. Taj trend u svetu se nastavlja, uprkos planu svetskih lidera od pre devet godina da prepolove broj gladnih do 2015. godine. Taj plan je jedan od Milenijumskih ciljeva, usvojenih 2000. Prema podacima organizacija za borbu protiv siromaštva "ActionAid International", u svetu svakih šest sekundi od neuhranjenosti umre jedno dete. Prema podacima te organizacije, najviše gladnih je u najgušće naseljenim oblastima u Aziji i na Pacifiku - 642 miliona, dok gladnih u potsaharskoj Africi ima 265 miliona. FAO prognozira da globalna proizvodnja hrane treba da bude povećana 70 odsto kako bi se 2050. nahranila svetska populacija koja će, prema procenama, tada brojati 9,1 milijardi.

Pored toga što moramo da proizvedemo dovoljne hrane u narednom period, ta hrana mora da bude I zdrava ,jer ONO SI ŠTO JEDEŠ. Ova stara izreka ima ogromno uporište u našem svakodnevnom životu. Svaka namirnica koju pojedemo se razgrađuje u našem organizmu i ostavlja svoj trag. Hranadanas jedemo puna je pojačivača ukusa, veštačkih zaslađivača i konzervanasa koje naše telo itekako oseti. Naše opšte fizičko, a time i psihičko stanje direktno zavisi od hrane koju svakodnevno konzumiramo.

Prerađena, hemijski i genetički izmenjena hrana čini ogromnu štetu našem organizmu ukoliko je svakodnevno konzumiramo. Prekomerna konzumacija šećera uzrokuje dijabetes,manjak vitamina te poteškoće u učenju i ponašanju. Previše životinjskih proteina može dovesti do kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i tumora. Veštački zaslađivači su odgovorni za migrene i oštećenja nervnog sistema te imaju kancerogene efekte, stoji na stranici NaturalNews.com. Veštački konzervansi i boje mogu dovesti do preopterećenja jetre i ADHD-a. Manjak vlakana povećava rizik od raka debelog creva i kardiovaskularnih bolesti.

Zdrava ishrana nije dijeta nego životni stil

Gotovo je nemoguće izbeći sve nezdrave namirnice današnjem svetu, ali moguće je paziti da nam je ishrana dobro izbalansirana. Sveže namirnicehrane organizam i omogućavaju mu da bolje funkcionise. Minimalno obrađena hrana je puna vitamina, prirodnih vlakana, antioksidansa i ima manje kalorija. Sveže voće i povrće je bogato vitaminima, vlaknima i zdravim ugljenohidratima. Grasak je bogat belančevinama, vlaknima i gvožđem. Orašasti plodovi su puni zdravih masti, vitamina i proteina. Zeleni čaj poboljšava opšte mentalno stanje, pun je antioksidansa i smanjuje holesterol. Bademovo i kokosovo mleko je puno vitamina, naročito vitamina D i kalcijuma. Sveži beli luk ima antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva.
Pazite na svoju ishranu, bolje ćete se osećati i izgledati. Koža će vam biti čistija, bolje ćete spavati i imati še energije. Zdrava ishrana nije dijeta nego životni stil za koji će vam telo biti zahvalno, danas i u budućnosti.