Apoteka "Vrbas"

9.jun Dan borbe protiv akutnog mozdanog udara

Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Svetskog dana borbe protiv moždanog udara.
Na osnovu podataka nacionalnog registra u Srbiji više obolevaju žene od CVB (25,59%) u odnosu na muškarce (18,04%). Iako se smrtnost od CVB u Srbiji smanjila za 19%, u poslednjih 10 godina i dalje smo na trećem mestu. I pored evidentnog pada stopa mortaliteta od CVB u našoj zemlji više su od prosečnih stopa registrovanih za evropski region.U Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svaki sat jedna osoba umre od moždanog udara. mlađih od 40, pa čak i 20 godina. U Srbiji svake godine oko 2.500 mladih ljudi doživi moždani udar.

Za razliku od evropskih zemalja, u Srbiji je ta bolest i prvi uzrok smrtnosti kod žena. Moždani udar može se sprečiti ukoliko se ozbiljno shvate upozoravajući znaci kao što su jača glavobolja, prolazne smetnje vida, prolazna utrnulost ili slabost polovine tela i na vreme se potraži lekarska pomoć.Do moždanog udara, ili šloga, dolazi najčešće zbog začepljanja krvnog suda ili ređe pucanja krvnog suda u mozgu. Trećina obolelih umre, a trećina ostaju teški invalidi.Trombolitička terapija, koja se daje u sedam centara i koju je do sada primilo oko 170 bolesnika, pruža novu nadu za uspešnije lečenje, ali je uslov da se primi u prva tri sata od moždanog udara. Cilj trombolitičke terapije je da se taj ugrušak, taj tromb, razloži jer se daje aktivator plazmogena, koji svojim efektom razlaže taj ugrušak i ponovo uspostavlja prohodnost krvnog suda.ždani udar se apsolutno može sprečiti ukoliko se otklone ili blagovremeno leče uzroci kao što su pušenje, gojaznost, šećerna bolest i, posebno, povišen krvni pritisak.

Dok u razvijenim zemljama broj takvih bolesnika opada, u Srbiji zabrinjavajuće raste, a starosna granica se ubrzano spušta. Bolest, nekada "rezervisana" za one preko godina, u Srbiji ugrožava sve više mladje ljude.

Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalno stanje. Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osobe sa tim tegobama što pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar pruži najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj. Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće obolevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.
Pacijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, kao i da se zdravije hrane, izbegavaju stres, vode računa o težini i upražnjavaju fizičku aktivnost.
Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost jedne ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje jedne strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije, ili nemogoćnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.